Pokloniti nešto nekome koga volimo pruža zadovoljstvo i nama i osobi kojoj poklanjamo. Darom se može pokazati mnogo toga - ljubav, poštovanje, naklonost, nežnost... Poklon je najlepši način da se zahvalimo, izvinimo, pokažemo šta osećamo, da se sa nekim sprijateljimo. Darivanje je umetnost, jer u malom, sjajnom paketiću sažima najlepše želje, osećanja i poruke. Jer, nije samo stvar u tome kupiti poklon. To može svako. „Tajna“ je u tome da osluškujemo tog nekog koga volimo, da saznamo šta želi i oseća, čemu se raduje. Većina ljudi reći će da ih kupovina poklona raduje mnogo više nego kada oni dobijaju dar. Psiholozi to objašnjavaju iskonskom potrebom svakog čoveka da usreći one koje voli. A pokloni to jako lako mogu. Oni su izraz najtoplijih osećanja, način da delić sebe damo onima koje volimo. Pokloni pokreću lepe emocije, radosne događaje, jer nikada ne idu sami. „U paketu“ sa njima idu zagrljaji, poljupci, tople reči i čestitke. Stari Rimljani su, na primer, jedni drugima poklanjali grančice imele, pozlaćene orahe i lešnike, novčiće sa likom boga Janusa koji simbolizuje početak, kolače i med za sreću i sveće kao simbol svetlosti na životnom putu. I Persijanci su poklanjali, najčešće jaja kao simbol blagostanja, dok je u srednjem veku u Engleskoj bilo jako popularno dragoj osobi pokloniti rukavice. Prema predanju, u hrišćanstvu darivanje je započelo posetom tri kralja, koji su došli da vide tek rođenog Isusa. Darivali su mu zlato, tamjan i smirnu. Danas se novogodišnji i božićni pokloni razmenjuju kao sećanje na taj događaj. Jedna kineska poslovica kaže da je važnije kako je poklon upakovan, nego vrednost, jer poklon nije obaveza, već znak ljubavi i pažnje. Zbog toga darivanje ima samo jedno „pravilo“ - poklon treba dati od srca i pri tome voditi računa o ukusu i očekivanju osobe koju želite da obradujete. Jer, poklon govori mnogo toga o onome ko ga daruje. Poklonom razotkrivamo ono što smo, pokazujemo svoje emocije, želje, nadanja... Poklon priča o tome koliko imamo duha, šarma, koliko smo se potrudili, koliko snažno volimo... Istraživanja pokazuju da žene mnogo češće kupuju poklone od muškaraca koji daruju uglavnom samo za rođendane, godišnjice i praznike. One vole poklone bez povoda, one koji se kupuju tek tako i takvim darovima se najviše i raduju. Muškarci, sa druge strane, više vole praktične, funkcionalne poklone, pa će se najviše obradovati nekoj tehničkoj spravici. Danas ljudi sve manje poklanjaju. U jednoj internet anketi, u kojoj su učestvovali ispitanici od 15 do 74 godine, čak 18% reklo je da ne planira novogodišnje poklone osim onih namenjenih deci. Poklone za svoje najbliže ne planira čak trećina ispitanika starijih od 60 godina. Stručnjaci tvrde da poklon ima svrhu samo onda kada ga sami osmislimo i kupimo. Međutim, moderno vreme donelo je trend „kupovine iz fotelje“, a mnogi prepuštaju kupovinu devojkama, majkama, sekretaricama. U takvim slučajevima poklon prestaje da bude „razgovor“ između onoga koji daruje i onog kome je poklon namenjen, gubi svoju svrhu i autentičnost. Psiholozi tvrde da najčešće poklanjamo ono što i sami želimo da imamo, poklone koji projektuju ono kako bismo želeli da nas drugi vide, odnosno darujemo ono što se nama čini da odgovara drugoj osobi. Baš zbog toga se događaju „promašeni“ pokloni, jer kada kupujemo poklone treba da vodimo računa samo o jednom – kome su namenjeni. Nije važno ni da li je dar lep, praktičan, funkcionalan, važno je da se dopadne onome za koga je kupljen. „Promašeni“ pokloni nisu samo loša investicija, oni mogu da pošalju pogrešnu poruku, pa čak i da uvrede onoga koga darujemo. Mogu da rasture prijateljstva, ugase ljubavi, iz života oteraju ljude koji nam znače. Kada darujemo poklon koji ne odgovara očekivanjima i ukusima osobe koja ga prima, radi se o jednom obliku zanemarivanja, tvrdi psiholog Žozef Mesinžer. Primalac taj poklon može doživeti isto kao da ste mu rekli „ti me ne interesuješ!”. Istraživanja pokazuju da su praznici prepuni „promašenih“ poklona, a čak trećina ispitanika u jednoj anketi izjavila je da takve poklone samo prosleđuje dalje osobama koje im nisu važne. Prema statistikama najgore i najdosadnije poklone kupuju tetke, koje najčešće daruju čarape, potkošulje, komplete kutlača i varjača, a slede braća, ujaci i bake... Psiholozi tvrde da vrednost darova treba prosuđivati na osnovu toga da li pamtimo kada smo ga i od koga dobili ili ne. Darivanje je neverovatan oblik neverbalne komunikacije, pa ako se dobro sećamo svih detalja u vezi sa poklonom, to znači da je taj neko pogodio „žicu“ i dodirnuo naše najtananije emocije. Poklon ne treba da bude preskup, a luksuzne, skupocene poklone, po savetu psihologa, treba poklanjati samo izuzetno bliskim osobama. Najveću radost osećamo kada kupujemo poklone deci. Oni se najiskrenije i najviše raduju darovima, a Nova godina i Božić za njih imaju poseban značaj, jer doprinose negovanju tradicije, osećaju pripadnosti i sopstvenog identiteta. Psiholozi savetuju da ne treba preterivati sa poklonima, jer na taj način deca gube osećaj zahvalnosti. Više će se obradovati ako im date dva-tri manja poklona, nego jedan veliki. Pokloni su idealan način da se porodica emotivno poveže, a za decu zapravo način da se pokažu dobrota i ljubav. I zato odvojite malo vremena, koje je ujedno i najveći poklon koji nekome možete dati u užurbanom životnom ritmu i kupite novogodišnje darove za one koji su vam važni. Njihova radost, osmesi i zahvalnost vredniji su od bilo kog poklona! Pokloni govore mnogo o onome ko poklanja i treba voditi računa kakvu ćemo poruku poslati. Na primer, dete koje stalno dobija preskupe poklone, dobiće poruku da mu je sve dozvoljeno, da za njega nema ograničenja, da uvek može dobiti sve što želi. „Promašen“ poklon za odrasle šalje poruku da se nismo dovoljno potrudili, odnosno da nam taj neko nije važan. Takođe, bitno je i vreme kada se poklon daje. Ako previše zakasnite to takođe šalje poruku da vam taj neko nije preterano blizak. Poklon ima izuzetnu simboliku, on je moćan način komunikacije, pa treba biti obazriv, možda čak i više nego sa rečima.