Formula 1 (skraćeno F1) je najbrža i verovatno najatraktivnija trka motornih vozila. Temelji se zasnivaju na serijama trka koje se održavaju na posebnim stazama (tzv. pistama) ili na zatvorenim gradskim ulicama. Rezultati se objavljuju u dve kategorije i određuje se dve vrste pobednika: najbolji vozač Formule 1 i najbolji konstruktor vozila Formule 1. Takmičenje je osnovano 1950. i odigrava se pod pokroviteljstvom Međunarodne automobilske federacije - FIA (fr. Fédération Internationale de l'Automobile). Tokom trka vozila se kreću brzinama i većim od 320 km/h, a njihove performanse zavise od više činilaca. Tradicionalno je Evropa centar trka Formule 1. Tu su sedišta svih timova, a oko polovine trka se vozi na evropskom kontinentu. Televizijski prenosi trka se masovno gledaju u preko 200 zemalja. Formula 1 je jedan od najskupljih sportova i ulaganja sponzora su ogromna, a ta ulaganja se prenose na velike budžete timova. Prvo takmičenje Formule 1 održano je 1950. godine. Prvenstvo Formule 1 je prvi osvojio Italijan Đuzepe Farina u svojoj Alfi, „za dlaku“ pobedivši svog argentinskog timskog kolegu Huana Manuela Fanđa. Fanđo je ipak osvojio titulu 1951., i još četiri u narednih šest godina. Titulu mu jepreuzeo dvostruki svetski šampion Alberto Askari, vozač Ferarija. Iako je uvek bio blizu titule, Britanac Sterling Mos nikad nije osvojio titulu najboljeg vozača. Fanđo je ostao poznat po tome što je dominirao Formulom 1 čitavu deceniju. Prvi Britanac koji je osvojio Svetsko prvenstvo je bio Majk Hotorn, donevši Ferariju titulu 1958. Međutim dolaskom Kolina Čapmana u F1 kao dizajnera šasija i kasnije osnivača Lotusovih automobila, vozači i timovi iz Velike Britanije postali su dominantni formulom 1 kroz celu deceniju. Pored Džima Klarka, Džekija Stjuarta, Džeka Brabama, Grejama Hila i Denija Hjuma, britanski timovi i njihovi vozači su osvojili 12 šampionata od 1962. do 1973. Godine 1962. uvedeno je novo vozilo sa aluminijskom šasijom nazvanom monokok umesto tradicionalne tubularne šasije. Godine 1968. Lotus je stavio reklamna slova Imperijal tobaka na vozilo i tako uveo sponzorstvo u taj sport. Aerodinamika je polako dobila važnost u dizajniranju vozila sa pojavom aerofoila u kasnim 1960. Kasnih sedamdesetih Lotus je uveo zemljani efekt aerodinamike koji je bolidima povećao brzinu na krivinama. Stvaranje Međunarodne federacije sportskih automobila 1979. je uzrokavalo niz nesporazuma između FISE i FOCE u kojima su se FISA i njen predsednik Žan Marij Balestre neprestano sukobljavala sa društvom konstruktora Formule 1 oko televizijskih zarada i tehničkih pravila. Tipična staza Formule 1 sastoji se od ravnog dela tzv. startno ciljne ravnine, bokseva gde se vozači zaustavljaju tokom trke na nadolevanje goriva i gde ekipe podešavaju bolide pre trke a koji se nalaze pokraj startno ciljne ravnine i niza zavoja. Na većini staza vozi se u smeru kazaljki na satu. Vožnja u smeru suprotnom od kazaljke na satu uveliko opterećuje vozače posebno zbog G sila koje deluju u zavojima na način da ih opterećuje na način koji nije prirodan. Neki zavoji takođe su izazov za vozače kao brzi Ej Rodž na stazi Spa Frankošamps i šikana pre njega, zavoj Tamburelo na stazi Imola i Kurva Grande na stazi u Monci. Većina staza je sagrađena specijalno za trke Formule 1, iako postoji jedna ulična trka koja se vozi na stazi Monako za vreme Velike nagrade Monaka (pre su to bile i Velika nagrada Las Vegasa i Detroita). Velika nagrada Monaka održava se u kalendaru svetskog prvenstva zahvaljujući svojoj istoriji i glamuru koji je prati iako ne zadovoljava sigurnosne uslove koji se zahtijevaju pri trci i izgradnji staze. Projektovanje novih staza traži visoku sofisticiranost (npr. staza u Bahrainu), a većinu novih staza projektovao je Herman Tilke. U počecima svetskog prvenstva vozači koji bi izletali sa staze bili su zaustavljani balama sena, travnatim zamkama ili gumama postavljenim uz stazu koje bi apsorbirale njihov udar. Nakon pogibije Sene i Razenbergera u Imoli godine 1994., FIA je napravila radikalne promene na stazama i bolidima. Bolidi su usporeni, a na staze su dodane široke zone izletanja da bi se sprečio udar bolida sa vozačem u barijere, a ako i dođe do udara, da barijere prime što manju energiju udara. Ova nova pravila o brzini bolida nije dobro primio deo fanova jer se izgubio deo atrakcije na trci.