Kina na jesen planira svoju prvu svemirsku šetnju, Evropska svemirska agencija (ESA) gradi složenog robota za istraživanje Marsa, a Indija je nedavno u svemir poslala rekordnih 10 satelita na jednoj raketi.
Iako SAD ostaju dominantne u većini "svemirskih područja" i poseduju polovinu svih vojnih satelita koji kruže oko Zemlje, stručnjaci kažu da se prednost ubrzano gubi i da druge države povećavaju svoje civilne i komercijalne "svemirske sposobnosti".
S povećanim ulaganjima drugih zemalja i dramatičnim padom interesovanja javnosti za svemir, SAD svesno prepuštaju dominaciju u civilnom istraživanju kosmosa, mada čvrsto zadržavaju vojni primat i u svemirsku vojnu opremu ulažu višestruko više od bilo koje druge zemlje.
To je zaključak jedne opširne naučne studije koju je napravila konsultantska firma "Futron", specijalizovana za tehnološki sektor. Usluge "Futrona" koriste klijenti poput NASE ili Američkog ministarstva obrane. Studiju o trenutnom stanju svemirskih istraživanja nedavno je objavio "Vašington post".
"U eri 'Apola' trošili smo desetine milijardi dolara da bismo preuzeli vođstvo u istraživanju svemira. Sada uživamo plodove rada od pre 40 godina i odlučili smo da nećemo ulagati u toj meri da vođstvo i zadržimo", kaže direktor Nase Majkl Grifin. Budžet agencije u odnosu na 1992. godinu danas je manji za 20 odsto.
Globalizacija svemira odigrava se, međutim, brže nego što većina Amerikanaca misli. Sada postoji šest zemalja i ESA koje u orbitu mogu da pošalju sofisticirane satelite i svemirske letelice, a spisak se stalno povećava.
Nove rakete, sateliti i svemirski brodovi trebalo bi da kineske, ruske, evropske i indijske astronaute odnesu na Mesec; Izrael bi trebalo da postane centar za lansiranje minijaturnih "nanosatelita", a Japan i Evropa istražuju Sunčev sistem.
I dok je napredak SAD u svemiru zanemariv, njihovi globalni rivali čine divovske korake i to baš u onome za šta se nekad zalagala NASA, navodi se u studiji.
Po ugledu na Kinu, Indija je najavila ambiciozni svemirski program, pa čak i slanje astronauta u orbitu, a krajem godine će Evropska unija najverovatnije odobriti saradnju s Rusima u ljudskom istraživanju svemira.
Osim toga, prema ugovoru s evropskom kompanijom "Arianespace", čija su postrojenja uglavnom u Francuskoj Gvajani, i Rusija će uskoro lansirati rakete iz baze u Južnoj Americi.
Japan i Kina imaju satelite koji kruže oko Meseca, a Indija i Rusija saraduju na projektu lunarnih orbitera. Iako bi NASA ove godine trebalo da lansira novu misiju za istraživanje Meseca, mnogi analitičari misle da će Kina ipak biti prva sledeća zemlja koja će poslati čoveka na Mesec.
SAD se drže podalje i od lansiranja satelita za druge zemlje, što je za Ruse, Indijce, Kineze i "Arianespace" glavni biznis. Njihovi klijenti su Nigerija, Singapur, Brazil, Izrael i druge zemlje. ESA i Kina sarađuju i na komercijalnim projektima, uključujući i razvoj "Galilea", direktne konkurencije američkom "globalnom navigacionom sistemu" - GPS.
Južna Koreja, Tajvan i Brazil imaju planove za brzi razvoj svemirskih programa i imaju mogućnost da postanu "low-cost" centri za lansiranje satelita. Osim toga, Južna Koreja i Brazil razvijaju vlastite rakete i kapacitete za proizvodnju satelita.
Indija, Kina, Japan, Izrael ili ESA danas imaju sposobnost da sprovedu najzahtevnije tehnološke zadatke - od slanja ljudi u orbitu i automatskih letelica oko Marsa ili Meseca, do spuštanja na asteroid i uzimanja uzoraka iz jezgre kometa.
Za razliku od hladnoratovske svemirske trke između SAD i bivšeg SSSR-a, današnje globalno nadmetanje, zaključuje se u studiji, pokreće nacionalni ponos, novostečeno bogatstvo, sve veći visokoobrazovani kadar i uverenost da će dostignuća u svemiru, osim vojnih prednosti, doneti i značajnu "meku moć".

Ostale vijestiArhiva