Saslušavši u srijedu obeshrabrujuće podatke o stanju domaće ekonomije, poslovnog okruženja i angažmanu nadležnih organa u podsticanju biznisa u Bosni i Hercegovine, član Predsjedništva BiH Željko Komšić je rekao da za lošu poziciju naše zemlje krivicu najviše snose različita ministarstva na različitim nivoima vlasti.
“Zbog toga je teško očekivati brze i radikalne reformske zahvate koji su neophodni ukoliko svi istinski želimo ispuniti sve uslove da u dogledno vrijeme pristupimo Evropskoj uniji“, rekao je u obraćanju u Akademiji nauka i umjetnosti BiH gdje je upriličena prezentacija studija o kompetitivnosti BiH i zemalja regiona jugoistočne Evrope.
Nažalost, zbog poznate političke situacije u kojoj se nalazimo, državni nivo izvršne vlasti koji predstavlja Vijeće ministara BiH, “nije u stanju da rezultate ovih istraživanja iskoristi na najbolji mogući način“.
Brojne iznesene cifre, grafikoni i usmena upozorenja promotora ukazuju na to da stojimo lošije nego u nekoliko prethodnih godina. Čak nas je i Albanija pretekla.
“Stagniranje BiH u ispunjavanju Lisabonske strategije je alarmantno pri čemu najlošije stojimo u oblasti poslovnog okruženja i socijalne inkluzije. Uz to imamo nestabilnu vladu i nestabilnu politiku, neefikasnost vladine birokratije, dok inflacija i restriktivna regulativa vezana za rad i inflaciju po mišljenju poslovne zajednice predstavljaju najmanje problema“, konstatovao je dr. Zlatko Lagumdžija, jedan od autora studije.
Situacija će biti bolja kad parlament u ovoj državi mjesečno počne usvajati po stotinu zakona, smatra Rafi Gregorijan, prvi zamjenik visokog predstavnika u BiH koji je bez “dlake na jeziku“ kritikovao aktuelne političare.
Predstavnik Svjetske banke u BiH neodrživim smatra to da je za pokretanje biznisa u BiH potrebno 60 dana, 12 procedura i 1.700 KM troškova, te je nadležne podstakao da “pojednostave život poslovnih ljudi“.
Ocjene o konkurentnosti i financijskoj krizi u BiH prezentirao je dr. Fikret Čaušević.
Centralna banka BiH, kako je rekao guverner Kemal Kozarić, pridružiće se autorima studije da se njeni rezultati prezentiraju široj javnosti i krene u promjene te na taj način dođe do željenih pomaka.
Studije i saznanja mogu biti korisni za kreiranje makroekonomske politike, smatra akademik Boris Tihi, konstatujući da je Marx imao pravo po mnogim pitanjima posebno onim koja se odnose na ulogu države u ekonomiji “o čemu BiH mora voditi računa“.

Ostale vijestiArhiva