Bosna i Hercegovina je dobrovoljno prihvatila da svoj željeznički sektor prilagodi načinu organizacije koji se trenutno sprovodi u EU, čime se obavezala da će izvršiti velike infrastrukturne projekte u željeznici, modernizaciju voznog parka i liberalizovati tržište.
U vezi s tim, najrevolucionarniji i najdalekosežniji korak koji će entiteti u BiH kao vlasnici željeznica uraditi je da će odvojiti željezničku infrastrukturu od željezničkih operatera.
To praktično znači da će se "Željeznice RS" na primjer, morati razdvojiti na dva međusobno nezavisna preduzeća. Jedno će se baviti infrastrukturom, odnosno šinama, staničnim objektima, objektima signalizacije, izgradnjom novih i održavanjem starih željezničkih koridora. Drugo preduzeće će upravljati vozovima i prevozom tereta i putnika. To ne znači da će RS izgubiti vlasništvo nad svojom željeznicom i da će ga morati prenijeti na državni nivo, nego da će RS i dalje zadržati vlasništvo, ali kroz dva međusobno nezavisna preduzeća.
RS će morati otvoriti svoje pruge svim drugim potencijalnim operaterima, recimo željeznicama FBiH, Srbije, Hrvatske, Slovenije, ili bilo kojem drugom preduzeću, javnom ili privatnom, koje dobije licencu za bavljenje željezničkim saobraćajem. Preduzeće RS koje će upravljati infrastrukturom će pod jednakim uslovima željezničku infrastrukturu iznajmljivati svima, odnosno naplaćivati korištenje infrastrukture, a ista pravila važiće za sve kompanije. Na nivou države postojaće regulator koji će nadzirati da li se svi igrači drže pravila igre i dijeliće novac menadžerima infrastrukture, odnosno entitetima, u skladu sa ostvarenim prihodima.
Marinko Kontić, zamjenik direktora Javne željezničke korporacije BiH, čija je uloga da koordiniše zaključivanje međunarodnih ugovora i poslovanje dviju željeznica u BiH, kaže da će proces odvajanja menadžera infrastrukture od operatera početi već naredne godine.
On kaže da je u BiH već napravljen veliki napredak u ispunjavanju evropskih obaveza kada je u pitanju željeznica.
"Već je donesen Zakon o željeznicama na nivou BiH, zakoni u entitetima već su prilagođeni, tako da vjerujem da će u 2010. godini na ovaj ili onaj način u BiH doći do tog odvajanja", rekao je on.
Kontić kaže da je to jedan od uslova za pridruživanje EU, jer će, kako je rekao, BiH nakon što jednog dana postane članica EU, dobiti maksimalno godinu dana da izvrši sva prilagođavanja.
Odvajanjem će, kako je rekao, i željeznice RS i FBiH dobiti nove šanse jer će moći samostalno otvarati bilo koje linije bez sadašnjih formalnih barijera.
"Svi operateri koji budu na tržištu će poslovati pod jednakim uslovima koje će menadžer infrastrukture propisivati, ali će i ŽRS moći saobraćati i u drugom entitetu i drugim zemljama, kao i ŽFBiH u RS, a svi plaćaju jednaku naknadu", pojasnio je on.
Kontić kaže da EU BiH finansijski pomaže da modernizuje svoje željeznice kroz fondove i kreditna sredstva.
Trenutno se sprovodi program "Željeznice II", koji EU pomaže kroz kredit Evropske banke za obnovu i razvoj u visini od 136.908.100 maraka, te kroz Evropsku investicionu banku sa 168.201.380 maraka.
"Neki tenderi su već sprovedeni i za njih su već i potpisani ugovori. Neki će biti tokom sljedeće godine. Realizacija počinje 2011. godine", kaže on i dodaje da će realizacija tih oko 150 miliona evra u modernizaciju željezničke infrastrukture u BiH omogućiti postizanje brzina do 120 kilometara na sat.
Pored toga, kroz Evropski fond pretpristupne pomoći (IPA) BiH dobija oko devet miliona evra za modernizaciju željeznica u 2010. godini.
Kompletna raspoloživa sredstva u narednim godinama će biti upotrijebljena za modernizaciju, a jedan od projekata u okviru tog programa upravo je potpisan između Javne željezničke korporacije BiH, ŽRS i njemačke firme "Tales". Ugovor je vrijedan 6,7 miliona evra, a riječ je o modernizaciji pruga, odnosno o automatizaciji sistema signalizacije i osiguranja pružnih prelaza u RS.
Boško Ristić, direktor Sektora za razvoj i investicije ŽRS, kaže da se trenutno u sklopu odobrenih kredita dvije evropske banke u RS sprovodi nekoliko projekata vrijednosti od 62,4 miliona evra.
"Ova sredstva su namijenjena za modernizaciju i remont pruge na dionici od S. Kostajnice do Jošavke u dužini od 64 km. Svjedoci smo i potpisivanja ugovora za remont pruge sa firmom "Alpina&Sitelski" u iznosu od 33.850.000 evra", kaže on.
Osim toga, on navodi da je u toku modernizacija voznog parka i za tu namjenu je izdvojeno 14 miliona maraka, a planirana je nabavka novih garnitura sa nagibnom tehnikom u vrijednosti od 32 miliona evra.
"Željeznice FBiH" već su nabavile kompoziciju talgo vozova iz Španije.
Prema podacima Evropske komisije, svake godine na putevima u EU u saobraćajnim nesrećama pogine 200.000 ljudi, a svaki treći stanovnik EU će u životu biti povrijeđen u saobraćajnoj nesreći.
Ovi alarmantni podaci su jedan od razloga što EU snažno radi na povećanju bezbjednosti putnika u EU kroz povećanje udjela korištenja željeznice, jer je željeznički saobraćaj najbezbjedniji oblik putovanja.
Naravno, osim bezbjednosti, za EU je željeznica atraktivan vid transporta i iz ekoloških razloga, jer željeznice u principu manje zagađuju atmosferu, a postoje i ekonomski razlozi, posebno u teretnom saobraćaju, jer je željeznički prevoz puno jeftiniji.
Isti podaci pokazuju da je u ukupnom transportu dobara drumski saobraćaj zastupljen sa 44 odsto, sa 42 odsto vodeni saobraćaj, u okviru čega je i tri odsto riječnog saobraćaja, dok je željeznički transport dobara zastupljen tek sa deset odsto.
U prevozu putnika za željeznicu stvari izgledaju i još lošije. Cestama se u EU preveze oko 81 odsto putnika, od čega je najviše prevezeno ličnim automobilima. Osam odsto putuje vazdušnim prostorom, dok željeznice koristi tek šest odsto ljudi.
Sve evropske transportne politike, o kojima će biti riječi u ovom tekstu, idu ka cilju da se do 2020. godine postigne da broj prevezenih putnika na evropskim željeznicama sa današnjih mizernih šest odsto poraste na deset odsto, a u transportu dobara sa osam na čak 15 odsto.
Osim toga, do 2020. godine očekuje se utrostručenje produktivnosti po zaposlenom na željeznici, po osnovu energetske efikasnosti ušteda na energiji od 50 odsto, te smanjenje emitovanja štetnih gasova u atmosferu za 50 odsto.
Trenutnom lošem stanju u željezničkom transportu u Evropi doprinosi podatak da je u Evropi u periodu od 1970. godine do 1998. godine godišnje ukidano po 600 kilometara pruga.
U tom periodu je udio željeznice na tržištu robnog transporta u Evropi opao sa 21 na 8,4 odsto, dok, poređenja radi, taj udio u SAD iznosi više od 40 odsto. Ipak, željeznički putnički saobraćaj porastao je u istom periodu sa 217 milijardi putnika po kilometru na 290 milijardi.
Iako Evropska komisija snažno želi raditi na povećanju udjela željeznice u transportu, u demokratiji zasnovanoj na tržišnoj ekonomiji to nije moguće uraditi na direktan način. Umjesto toga, EU razvija strategije koje se zasnivaju na poticajima i ciljanim investicijama.
U vezi s tim, EK je 2001. godine izdala desetogodišnji akcioni plan za transportni sektoru kojem je cilj da što više transporta bude prebačeno na šine.
U okviru tog posla, za željeznice donesena je strategija koja sadrži pet komponenti: razvoj zajedničkog pristupa bezbjednosti na željeznicama s ciljem postepenog integrisanja nacionalnih bezbjednosnih sistema, davanje podrške mjerama na području interoperabilnosti, obavljanja prekograničnog saobraćaja i razvoj "High Speed" mreže, odnosno mreže brzih vozova, uspostavljanje evropske agencije za željeznicu, ubrzano otvaranje željezničkog robnog transporta i uvođenje kabotaže, te organizovanje međuvladine organizacije za prevoz željeznicom.
BiH se obavezala da će do 2020. godine na najvažnijim koridorima podići brzine vozova na 160 km/h.
To će zahtijevati velika ulaganja u infrastrukturu, i to na koridoru 5c, od Šamca do južne granice sa Hrvatskom, zatim od Dobrljina i Novog Grada preko Banjaluke i Doboja do Zvornika. Sve te projekte EU će pomagati kroz fondove i povoljne kredite.
Osim toga, planirana je i izgradnja nekoliko novih pružnih komunikacija. Jedna od pruga će biti od Šamca do Brčkog, druga od Broda do Modriče, a treća Banjaluka - Gradiška. U FBiH planirana je izgradnja pruge Banovići - Ilijaš, a studija izvodljivosti već se radi za prugu Čapljina - Nikšić, koja bi kod Trebinja prolazila i kroz RS.
S obzirom na to da se očekuje da će BiH najvjerovatnije krajem naredne godine postati kandidat za članstvo u EU, vjeruje se da će biti dostupno mnogo više fondova i kredita nego do sada po povoljnijim uslovima za realizaciju ovih projekata.

Ostale vijestiArhiva