Ta parola nakon Dodikovog stava o otvaranju "hipotetičke perspektive" za Republiku Srpsku nije povučena iz opticaja, ali su u prvi plan počela da izbijaju pojašnjavanja američke pozicije.

Podsetimo, premijer Republike Srpske Milorad Dodik je u intervjuu za Danas rekao da će mišljenje Suda u Hagu uticati na situaciju u BIH i da otvara hipotetičku mogućnost da Republika Srpska učini isto što i kosovski Albanci.

Filip Gordon, pomoćnik državne sekretarke i čovek broj jedan u Stejt departmentu za sektor Evrope, kada je tome reč, bio je prilično jasan sa konstatacijom da je "svršena stvar" sa Kosovom kao suverenom i nezavisnom državom. Gordon je pojasnio da se preporuka iz Haga odnosila samo na Kosovo, kao "jedinstven slučaj", i da se njome nije postavio presedan za neke druge regione ili države. I portparol Stejt departmenta, Filip Krouli, nakon Dodikovog reagovanja saopštio je da se SAD protive svakom razgovoru o promeni dejtonskog statusa BiH.

Filip Gordon je, kada je reč o Kosovu i Srbiji, rekao da ima mnogo stvari o kojima bi dve vlade trebalo da konstruktivno razgovaraju, što bi ih izvelo na put integracije u Evropu. Tim povodom on je sugerisao Beogradu i Prištini, "smernice" za dalji dijalog, pre svega pravna pitanja, energetiku, policijsku i carinsku službu i, uopšte, sve što je važno za dobrobit ljudi "u dvema susednim državama". Gordon se, u tom kontekstu, ogradio od medijskih spekulacija o podršci Vašingtona ideji o autonomiji za Srbe na severu Kosova.

Ostale vijestiArhiva