Eko­no­mis­ti u BiH stal­no upo­zo­ra­va­ju na pre­ve­li­ku za­du­že­nost gra­đa­na i stal­no po­ve­ća­nje vanj­skog du­ga ze­mlje, ko­ji je dos­ti­gao ci­fru od oko 15 mi­li­jar­di KM.
Pre­ma ne­kim ra­ču­ni­ca­ma, za­du­že­nost BiH po za­po­sle­nom sta­no­vni­ku je 5.500 eura, što s ob­zi­rom na pro­sje­čnu pla­tu od 818 KM u fe­bru­aru i ve­li­ku sto­pu ne­za­po­sle­nos­ti pos­ta­je alar­man­tno.
Za­du­že­nost po sta­no­vni­ku u po­slo­vnim ban­ka­ma u BiH je od 2007. do 2010. go­di­ne po­ve­ća­na za čak 40 pos­to, dok je u ze­mlja­ma re­gi­ona taj pro­ce­nat zna­tno ni­ži.
Eko­no­mis­ti ima­ju po­di­je­lje­na miš­lje­nja, ko­ja vje­ro­va­tno za­vi­se od li­čnog do­di­ra sa stvar­nim ži­vo­tom i li­čnih pri­ma­nja. Ta­ko po­je­di­ni mi­sle da su ne­ga­ti­vne in­for­ma­ci­je i po­da­ci o pre­za­du­že­nos­ti BiH, vi­so­koj sto­pi ne­za­po­sle­nih, mi­li­onu sta­no­vni­ka ko­ji su na ru­bu si­ro­maš­tva, pre­ko 20.000 ko­ri­sni­ka ja­vnih ku­hi­nja pre­na­pu­ha­ni i da ih ne­ko pla­si­ra u ja­vnost da bi stvo­rio po­me­tnju, piše San.
"Ni­je to baš sve ta­ko ka­ko se pri­ka­zu­je. Ipak smo svje­do­ci da na uli­ca­ma ima­mo ve­li­ki broj no­vih auto­mo­bi­la, tu­ris­ti­čki aran­žma­ni su ras­pro­da­ti, tržni cen­tri se ne za­tva­ra­ju zbog ne­dos­tat­ka pro­me­ta....BiH ni­je na ni­vou Si­je­ra Le­one, jer se ipak po­la­ko opo­rav­lja o če­mi go­vo­re po­da­ci o ras­tu izvo­za, GDP-u...Ni­je to ni bli­zu ka­ko bi tre­ba­lo, ali uprkos to­me, eko­nom­ska si­tu­aci­ja se po­prav­lja. Umjes­to da ras­te­mo po 10 pos­to, mi ras­te­mo po dva pos­to, jer smo ta­oci po­li­ti­ke", ka­že Mu­ris Či­čić, pro­fe­sor na Eko­nom­skom fa­kul­te­tu u Sa­ra­je­vu.
Ipak, či­nje­ni­ca je da zbog ne­dos­tat­ka nov­ca, pro­šle go­di­ne u BiH ni­je vra­ćen sko­ro sva­ki de­se­ti kre­dit, a go­to­vo sva­ko­dne­vno se po­ve­ća­va broj zah­tje­va za re­pro­gram dos­pje­lih kre­di­tnih oba­ve­za.
"Rast za­du­že­nos­ti u ne­po­vo­ljnom pe­ri­odu je pri­do­nio po­ve­ća­nju bro­ja zah­tje­va za pro­lon­gi­ra­njem ot­pla­te kre­di­ta na go­di­nu ili dvi­je u BiH", ka­že Vu­jo Vu­kmi­ri­ca, pro­fe­sor na Eko­nom­skom fa­kul­te­tu u Ba­njoj Lu­ci i do­dao da tre­ba ima­ti u vi­du da su, bez ob­zi­ra na rast za­du­že­nos­ti od 40 pos­to, sta­no­vni­ci BiH i da­lje zna­tno ma­nje za­du­že­ni u odno­su na sta­no­vni­ke u ze­mlja­ma re­gi­ona.
Gla­vni ra­zlog je, ka­že on, što se u BiH i da­lje ma­li pro­ce­nat ra­dni­ka za­du­žu­je u odno­su na uku­pan broj za­po­sle­nih.
"U Hrvat­skoj se sta­no­vniš­tvo i da­lje ubrza­no za­du­žu­je i da­nas je sva­ki sta­no­vnik te ze­mlje za­du­žen sa 4.000 eura, a sva­ki za­po­sle­ni sa 10.000 eura, a pro­sje­čne pla­te ne pra­te di­na­mi­ku ras­ta kre­di­ta. U Srbi­ji, ko­ja je naj­ma­nje za­du­že­na u re­gi­onu, ra­znim mje­ra­ma ogra­ni­či­li su kre­di­tno za­du­ži­va­nje svo­jih sta­no­vni­ka. O to­me bi tre­ba­lo da ra­zmi­sle i od­go­vor­ni u BiH, pri­je ne­go što bu­de pre­ka­sno", mi­sli Vu­kmi­ri­ca, piše San.
U stru­ktu­ri ras­ta za­du­že­nos­ti sta­no­vni­ka naj­ve­ćim di­je­lom su bi­li zas­tu­plje­ni stam­be­ni kre­di­ti i kre­di­ti za re­fi­nan­si­ra­nje, a kao naj­ve­ću opa­snost u bu­du­ćem pe­ri­odu za sta­no­vniš­tvo u BiH i ze­mlja­ma u re­gi­onu na­vo­di se zna­čaj­na ne­ura­vno­te­že­nost ras­ta kre­di­tne za­du­že­nos­ti i ras­ta pro­sje­čnih za­ra­da, što bi u bu­du­ćem pe­ri­odu gra­đa­ne mo­glo do­ves­ti do ve­li­kih pro­ble­ma u ot­pla­ti kre­di­ta.

Ostale vijestiArhiva