Na Samitu šefova država i vlada zemalja evrozone donesene su odluke koje će omogućiti da se Grčka, drugi put zaredom ove godine, spasi od bankrota. Atini je omogućena restrukturacija dugovanja, znatno produženje roka dospijeća i jako olakšani uslovi otplate. Evropski lideri čije zemlje koriste evro dogovorili su se da s ciljem sprečavanja daljeg širenja krize, odobre ovu "vanrednu" pomoć Grčkoj. Angela Merkel, Nikola Sarkozi i drugi šefovi država rekli su da ne žele da se postupak koji su pokrenuli, naziva djelimičnom odgodom na ugovorene obaveze plaćanja, ali eksperti upozoravaju da će rejting agencije ipak zaključiti da je riječ o tome. EU lideri su se dogovorili da rokove za vraćanje dugova Grčkoj produže sa sedam i po godina na 15 godina. Kamatna stopa po kojoj će evrozona, iz Evropskog stabilizacionog fonda, da odobrava kredite smanjena je sa četiri i po odsto na tri odsto. U sanaciji finansija Grčke učestvuje i privatni sektor time što bi na trideset godina bio produžen rok za naplatu grčkih državnih obaveznica koje dospijevaju do 2019. godine. Na taj način obezbijeđeno je da privatni sektor, odnosno banke, penzioni i drugi fondovi, te osiguranja, ipak dobiju svoja ulaganja nazad. Na osnovu ovog argumenta predsjednik Evropskog savjeta Herman Van Rompej je rekao da je EU obranila stabilnost evra što je važno za cijelu evrozonu. Spriječilo se širenje "zaraze" i poboljšani su mehanizmi evrozone. On je naveo da su se svi složili oko ovih odluka. "Problemi evrozone mogu biti riješeni samo na najvišem nivou i vrlo brzo. Iz serije dužničkih kriza, nastala je krizna i teška situacija za sve i zato smo odlučili da je riješimo", rekao je Van Rompej.

Ostale vijestiArhiva