Umetnost senke Forma izražavanja koja, neke od nas, vraća u detinjstvo kada smo ispretpletanim prstima stvarali oblike životinja uz svetlost i senke sveća Iako, možda, i nije neka novina na polju kreativnosti (svoje korene pronalazi u japanskoj Kage-e umetnosti iz Edo perioda), izražavanje kroz senke predstavlja jedinstvenu formu skulpturalne umetnosti. Osnovu umetnosti senki (shadow art) čini svetlosni prelaz 3D naizgled “ničega” u prepoznatljiv 2D oblik, sa podjednako eksploatisanom činjenicom da objekte prepoznajemo kroz senke i siluete. Kao slikari, koji potezima četkica prenose prizore na platna, umetnici shadow arta koriste različite materijale i oblike u instalacijama koje veoma često imaju daleko veću snagu izražajnosti. Za kreiranje senki, primorani su da prelaze granice percepcija vizuelnog i fizičkog balansirajući na granicama optičkih varki. Radovi su savršeni primeri istine da stvari nisu uvek onakve kakvim ih vidimo ili možda malo više metaforički, pogledajmo stvari i događaje iz neke druge perspektive i otkrijmo nova značenja. "Senke su dobro sredstvo za nekoga ko više veruje u varijabilnost nego u nepromenljivost, stav koji može biti podjednako temperamentan i filozofski." - kaže umetnica, Kumi Yamashite rođena u Japanu, sa prebivalištem u New Yorku. Jedan od pionira u umetnosti senki, Shigeo Fukuda (1932-2009), skulptor, iluzionista i grafički dizajner, opisivao je svoja dela u jednoj rečenici: “Verujem da je za dobar dizajn neophodno trideset procenata dostojanstva, dvadeset procenata lepote i pedeset procenata apsurdnosti”. To je svakako i potvrđivao u svojim instalacijama poput “Ručak sa kacigom na glavi”, koja je u potpunosti izrađena od 848 kašika, viljuški i noževa. I, dok je Fukuda u svojim igrama senki koristio kuhinjski pribor, londonski duet Tim Noble i Sue Webster je otišao korak dalje sa svojim impresivnim rezultatima. Neke od njihovih najznačajnijih instalacija izvedene su od gomile otpada sakupljenih na ulicama Londona. Drvo, aluminijum, papir, kašike, viljuške, otpad... i pored neograničenosti izvora inspiracije i materijala, postoje skeptici koji ovu vrstu izraza ne smatraju umetnošću, čak konstatuju foto montažu. Kakva god da je kritika, Fukuda, Yamashita, Noble i Webster su nadareni umetnici koji na originalan način pomeraju ustaljena gledišta umetnosti i filozofiju života. Podsećaju nas na ugroženost od otpadnih materijala i mogućnost recikliranja istog, pa čak i u umetnička dela.