Grožđe se bere po lepom vremenu, kada nestane rosa. Ako je pala kiša treba sačekati 3-4 dana, dok grožđe ne povrati prvobitnu količinu šećera. Kada je jesen topla, grožđe se bere u hladnijem delu dana, ali ako je jesen hladna, grožđe se bere u najtoplijem delu dana. U zavisnosti od namene, grožđe se odvaja po sortama ili samo po boji i čvrstini bobica. Truli i blatnjavi grozdovi, kao i opale bobice, skupljaju se odvojeno. Ubrano grožđe ne treba držati pod vedrim nebom, već je najbolje da se odmah skladišti ili preradi, a ako je za prodaju da se preda otkupljivačima. Cena grožđa najčešće zavisi od sorte grožđa i kvaliteta. Takođe u ceni grožđa veliku ulogu ima i količina šećera u grožđu. Sa povećanjem količine šećera u bobicama, povećava se i cena grožđa. Trulo grožđe i grožđe lošeg kvaliteta se najčešće odkupljuje po niskoj ceni kao nestandarno grožđe. Najveća količina vinskog grožđa se prerađuje u vino.Grožđe se obično bere krajem septembra i početkom oktobra, ali može da se desi da zbog klime ili na planinama zbog kašnjenja vegetacije zrelost grožđa ne nastupi svake godine u isto vreme. Osim toga ako je jesen topla a grožđe zdravo, berba grožđa se može odložiti dok se šećer ne nagomila u bobicama. Ipak ako su padavine česte, a grožđe počinje da truli, treba udmah ubrzati berbu grožđa. Zrelost grožđa se može najtačnije odrediti ako se periodično uzimaju probe za utvrđivanje količine šećera i kiselina. U praksi se najčešće zrelost grožđa određuje prema spoljnim znacima. Zrelo grožđe ima karakterističnu boju,bobice su krupne, meke i lako se odvaja. Bobice su slatke, jer se smanjila količina kiseline. Drška grožđa odrvenjava,semenke se lako odvajaju od mesa i postaju svetlije ili tamnije, zavisno od sorte grožđa. Kod belih sorti pokožica postaje prozirna i lako se odvaja.