Razne vrste kristala i dragog kamenja direktno iz riznice planete Zemlje. Kristali su prirodna jedinjenja nastala prirodnim (geološkim) procesima koja su karakterističnog hemijskog sastava, imaju strogo uređenu atomsku strukturu i različite fizičke karakteristike. Termin „kristal“ obuhvata ne samo hemijski sastav materijala, već i strukturu kristala (kristalna rešetka). Tako npr. dva kristala mogu biti ista po hemijskom sastavu ali da imaju različitu kristalnu rešetku. Kristali se po sastavu kreću od čistih elemenata (poput samorodnog zlata, samorodnog srebra...) i jednostavnih soli do veoma složenih silikata sa hiljadama poznatih oblika (organska jedinjenja se obično isključuju). Trenutni broj poznatih kristala u prirodi je preko 4.000. Od njih preko 120 su česti u prirodi. Kristali se nalaze u stenama u prirodi i izučavanje kristala je bitno za izučavanje stena jer se na osnovu njihovih karakteristika može zaključiti kakva je bila geneza stena, dakle, u kojim uslovima su nastale. U hemiji i mineralogiji, kristal predstavlja čvrstu materiju čiji su konstutivni elementi atomi, molekuli, ili joni a koji grade pravilnu unutrašnju (prostornu) strukturu. Reč kristal potiče od grčke reči "κρύσταλλος" koja znači čisti led, i nekada se odnosio samo na kristal kvarca. U mineralogiji kristal je telo ograničeno geometrijskim površinama (pljosnima) a u svim delovima ima jednaka hemijska svojstva. Većina metala predstavljaju polikristale. Kod kristala je česta pojava bližnjenja, odnosno simetričnog urastanja kristala. Kristali - drago kamenje ili dragulji su minerali prirodnog porekla koji su izuzetni po lepoti i retkosti, pa se i obrađuju kako bi se istakli njihova lepota i sjaj.