Slobodno vreme
Zdravlje
Važnost vode
09.02.2007. 17:53
Izvor: VIVA
Od svih supstanci u organizmu ima najviše vode. Organizam se može podeliti na vodu, mršavu masu i masnu masu. Stoga je razumljivo da kod gojazne odrasle osobe voda čini manji procenat telesne težine. Žene imaju relativno više masnog tkiva od muškaraca i zbog toga manji težinski procenat vode. Kod novorođenčadi voda čini 75% telesne težine. Starenje je praćeno smanjenjem količine vode u organizmu.
Voda se stalno gubi iz organizma na više načina i stoga je neophodno da taj gubitak bude nadoknađen. Gubi se preko kože, pluća, debelog creva i bubrega. Preko kože se gubi isparavanjem, a u umerenim klimatskim uslovima i pri umerenom radu taj gubitak iznosi oko 500 ml na dan. Pri obilnom znojenju gubitak tečnosti je mnogo veći.



Ukupna telesna voda kod novorođenčeta rođenog na vreme iznosi više od 75% njegove telesne mase, kod odojčeta 70 do 75% a kod odrasle osobe oko 60%. Sa uzrastom se smanjuje količina ekstraćelijske vode dok se količina intraćelijske vode povećava. Odojčetu od 3 do 10 kg težine je potrebno 100 ml vode na 1 kg mase dnevno. Malom i predškolskom detetu težine (11-20 kg) potrebno je 1.000 ml + 50 ml vode na svaki kilogram preko 10 kg. Detetu školskog uzrasta težine (21-50 kg) potrebno je 1.500 ml + 20 ml na svaki kilogram preko 20 kg. Adolescentima i odraslim osobama potrebno je prosečno 2 do 3 l vode dnevno.



Izvori vode su tečnost, hrana i deo koji se oslobađa oksidacijom materija u organizmu. Najveći deo unete tečnosti se eliminiše iz organizma deteta. Samo mali deo od 0,5 do 3% unete vode se zadržava i ugrađuje u nova tkiva. Dete je u pozitivnom vodenom bilansu a odrasli u vodenoj ravnoteži. Dnevni promet vode u odojčeta je od 10 do 15% njegove telesne mase, a kod odrasle osobe samo 2 do 4%.



Majčino mleko (humano mleko) je najbolja hrana za svu zdravu donesenu odojčad. Ono je prilagođeno nutritivnim potrebama i fiziološkom stanju digestivnog sistema i ograničenim ekskretornim mogućnostima bubrega dece u prvim mesecima života. Majčino mleko podmiruje energetske i hranljive potrebe u prvih 4 do 6 meseci života, u periodu najbržeg rasta i razvoja organa i njihovih funkcija, uključujući i nervni sistem.



Ako majka iz bilo kojih razloga ne može da doji ili rano prestane da doji onda se nameće potreba ishrane deteta drugom vrstom mleka tj. adaptiranim kravljim mlekom za odojčad kao zamena za majčino mleko. Adaptacija kravljeg mleka se pravi industrijski, prema znanju o nutritivnim potrebama odojčeta, poznavanju razvojne fiziologije njihovog digestivnog sistema, metabolizma i kapaciteta bubrega da izlučuju metabolite.



Adaptirano mleko je po svom sastavu slično majčinom mleku. Primenjuje se za ishranu odojčadi od rođenja, a po preporuci pedijatara i do navršenih 16 meseci starosti deteta. Humana Milchwerke iz Nemačke je 1949. godine proizvela prvo adaptirano mleko na svetu. Tada je počeo period moderne dijetetike odojčadi, a istraživanja su se nastavila i dalje. Godine 1962. je napravljena prva specijalna hrana za prevremeno rođenu decu, a 1967. je uvedena prva prirodna lekovita hrana za odojčad na bazi slatkog mleka. Na tržištu pored navedenih mlečnih formula postoji i specijalna Humanina voda za pripremu adaptiranog mleka, kašica i čajeva.