Iako hladni i vlažni dani nisu uzrok reumatskih bolesti, znatno pogoršavaju teškoće obolelih. Zato se reumatski bolovi najviše javljaju u jesen i zimu. Kod pojedinih ljudi veoma je izraženo i reagovanje organizma na vremenske promene, pa se često može čuti kako bolovi u kostima predskazuju promenu vremena.


- Termin „reuma“ se ne koristi u medicini već u narodu i pogrešno se vezuje za neke bolesti. Kada neko kaže da ima reumu, to najčešće znači da boluje od jednog od dva tipa oboljenja: zapaljenskih reumatskih bolesti koje imaju lošiju prognozu ili degenerativnih, koje su daleko češće i više vezane za godine života. Za nastanak ovih bolesti genetika ima veliki značaj, nezdrav stil života, ali i niz spoljašnjih faktora - objašnjava dr Goran Radunović, pomoćnik direktora Instituta za reumatologiju.

Inače, sve reumatske bolesti su hronične, progresivne, bole i dovode do gubitka funkcije, a nekada i do invaliditeta. One u velikoj meri pogađaju najproduktivniji deo populacije starosti do 65 godina.

Od reumatoidnog artritisa oboleva oko 0,5 odsto stanovništva, dok od osteoatroze perifernih zglobova oboleva daleko više ljudi i to deset do trideset odsto populacije. Sa druge strane, bar jednom u životu 50 do 60 odsto građana susrelo se sa bolom u donjem delu leđa. To je takozvani lubalni sindrom, u narodu poznatiji kao išijas.

Međutim, savremeni stil života, u kojem je zastupljeno uglavnom sedenje i sve manje fizičkih aktivnosti, doprinose bržem nastanku reumatskih bolesti. To potvrđuju i podaci da sve više mladih ljudi pati od krstobolje.

- Duže sedenje pravi pritisak na kičmeni stub. Krstobolja se ne javlja samo zbog toga, već zato što oslabe i trbušni mišići, koji imaju ulogu održavanja pravilnog položaja kičmenog stuba. Kada je položaj kičme nepravilan, dolazi do oštećenja intervertebralnog međupršljenskog diskusa. Fizički rad, nepravilno dizanje tegova u teretani takođe, mogu da izazovu krstobolju - kaže dr Radunović.

Simptomi krstobolje su bol u leđima, koji se može širiti duž noge. Lečenje je kompleksno. Može biti pomoću lekova, fizikalnom terapijom, a ukoliko tegobe ne prolaze, i hirurškim putem.


- Reumatske bolesti su hronične i uglavnom se ne mogu izlečiti. Promenom životnih navika neke od ovih bolesti mogu se preduprediti i zaustaviti njihov progresivni tok. Ipak, ako se bolest već javi, lečenje se sprovodi medikamentima i fizikalnom terapijom - ističe doktor.

Ostale vestiArhiva