Slobodno vreme
Slobodno vreme
Zdravlje
Milijardu ljudi pati od neuroloških bolesti02.03.2007. 10:00
Izvor: Mondo
U svetu blizu milijardu ljudi pati od neuroloških oboljenja, od epilepsije do Alćajmerove bolesti, ističe se u izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO) koja upozorava da će taj broj samo rasti sa daljim starenjem stanovništva.
Stručnjaci predvidjaju da će se broj ljudi koji pati od Alćajmerove bolesti i drugih vrsta demencija, a kojih danas ima oko 24,3 miliona, ubuduće udvostručavati svakih 20 godina, a da će taj trend najviše pogoditi razvijene zemlje, stoji u izveštaju pod naslovom "Neurološki poremećaji: izazovi za zdravlje ljudi".
U neurološke bolesti naučnici ubrajaju i poremećaje moždane cirkulacije koji izazivaju glavobolje, neuroinfekcije, Parkinsonovu bolest, moždane udare, multipleks sklerozu, od kojih svake godine umre 6,8 milion ljudi.
U svom izveštaju agencija Ujedinjenih nacija naglašava potrebu da lečenje neuroloških bolesti postane deo osnovnog zdravstvenog lečenja kako bi ova vrsta poremećaja mogla da budu otkrivena i lečena na vreme.
Neurološke bolesti predstavljaju pretnju za osobe svih starosnih doba, nezavisno od pola, stepena obrazovanja ili visine prihoda svuda u svetu. Medjutim, primetan je značajan broj obolelih u zemljama u kojima je veći deo populacije stariji od 65 godina, a to su najčešće razvijene zemlje, navela je Rita Levi-Montalčini, dobitnica Nobelove nagrade za medicinu 1986.
Neke od ovih bolesti izazivaju paralizu, druge gubitak pamćenja i ostale kognitivne probleme, probleme u ponašanju poput nemogućnosti kontrole besa kao i probleme u govoru.
Medjutim, nedovoljno razvijeni zdravstveni sistemi, nedostatak obučenog osoblja i osnovnih lekova, kao i tradicionalna verovanja koja stigmatizuju mnoge bolesti, produbljuju jaz u pogledu medicinske pomoći izmedju bogatih i siromašnih zemalja.
Stanovništvo u zemljama u razvoju ima "ograničen ili nikakav pristup terapeutskim službama", ističe se u izveštaju.
Tako na primer oko 50 miliona ljudi u svetu boluje od epilepsije, a najveći broj njih živi u zemljama u razvoju gde ne dobijaju nikakvu negu uprkos postojanju efikasnih načina lečenja koji nisu preterano skupi. Ti ljudi najčesće imaju podršku samo od članova svojih porodica koji im pomažu u svakodnevnom životu.
Stručnjaci predvidjaju da će se broj ljudi koji pati od Alćajmerove bolesti i drugih vrsta demencija, a kojih danas ima oko 24,3 miliona, ubuduće udvostručavati svakih 20 godina, a da će taj trend najviše pogoditi razvijene zemlje, stoji u izveštaju pod naslovom "Neurološki poremećaji: izazovi za zdravlje ljudi".
U neurološke bolesti naučnici ubrajaju i poremećaje moždane cirkulacije koji izazivaju glavobolje, neuroinfekcije, Parkinsonovu bolest, moždane udare, multipleks sklerozu, od kojih svake godine umre 6,8 milion ljudi.
U svom izveštaju agencija Ujedinjenih nacija naglašava potrebu da lečenje neuroloških bolesti postane deo osnovnog zdravstvenog lečenja kako bi ova vrsta poremećaja mogla da budu otkrivena i lečena na vreme.
Neurološke bolesti predstavljaju pretnju za osobe svih starosnih doba, nezavisno od pola, stepena obrazovanja ili visine prihoda svuda u svetu. Medjutim, primetan je značajan broj obolelih u zemljama u kojima je veći deo populacije stariji od 65 godina, a to su najčešće razvijene zemlje, navela je Rita Levi-Montalčini, dobitnica Nobelove nagrade za medicinu 1986.
Neke od ovih bolesti izazivaju paralizu, druge gubitak pamćenja i ostale kognitivne probleme, probleme u ponašanju poput nemogućnosti kontrole besa kao i probleme u govoru.
Medjutim, nedovoljno razvijeni zdravstveni sistemi, nedostatak obučenog osoblja i osnovnih lekova, kao i tradicionalna verovanja koja stigmatizuju mnoge bolesti, produbljuju jaz u pogledu medicinske pomoći izmedju bogatih i siromašnih zemalja.
Stanovništvo u zemljama u razvoju ima "ograničen ili nikakav pristup terapeutskim službama", ističe se u izveštaju.
Tako na primer oko 50 miliona ljudi u svetu boluje od epilepsije, a najveći broj njih živi u zemljama u razvoju gde ne dobijaju nikakvu negu uprkos postojanju efikasnih načina lečenja koji nisu preterano skupi. Ti ljudi najčesće imaju podršku samo od članova svojih porodica koji im pomažu u svakodnevnom životu.
Ostale vestiArhiva
- 25/04 Tim za antibiotike formiran u Kliničkom centru
- 28/03 Zašto piškimo usred noći
- 24/03 Stalno ste gladni?
- 22/02 Evo zašto narednih dana treba da se grlite
- 01/02 SZO: Hitan sastanak zbog Zika virusa
- 30/11 Budi muško - idi kod lekara!
- 13/11 "Pivski stomak" opasan po život?
- 06/11 Kad zdrava ishrana uništi zdravlje...
- 09/10 Kako olakšati buđenje u cik zore
- 11/09 Sportom protiv autizma
- 10/08 Zašto je opasno piti hladnu vodu ovih dana
- 20/07 Koliko stvarno treba da hodamo da bismo smršali?
- 18/05 Pijani? Čaša je kriva!
- 27/04 Tumor koji ima "kosu, zube, kosti..."
- 30/03 Da li pomeranje sata "udara" na zdravlje?
- 23/02 Šta je, zapravo, šećer?
- 06/02 Ovo neurolozi govore prijateljima
- 26/01 Vakcinacija je s razlogom obavezna
- 26/12 Hrana za lepotu i zdravlje
- 15/12 Svaka treća žena ima ginekološke probleme
- 28/11 Razlog više da navalite na jogurt
- 17/11 Šta da radiš kada neko ima napad panike
- 27/10 U depresiji si? Odvrni ovo..
- 20/10 Od raka dojke u Srbiji godišnje oboli 4.000…