Slobodno vreme
Slobodno vreme
Zdravlje
Otkriven "spavački gen"?15.03.2007. 12:00
Izvor: Mondo
Britanski naučnici sa Surej univerziteta su otkrili da je nekim ljudima potrebno tek nekoliko sati spavanja, a tajna leži u genu zvanom "period 3".
Većini ljudi je potrebno oko osam sati spavanja, ali neki mogu vrlo dobro da funkcionišu i s puno manje sna.
Kao primer naucnicu su naveli da je Margaret Tačer, bivša premijerka Velike Britanije, jedna od poznatijih osoba koja je spavala samo četiri sata.
U ljudskoj populaciji postoje dve varijante gena "period 3", s dugim ili kratkim verzijama odgovarajućih belančevina. Svaki čovek ima dve kopije gena, od kojih svaka može biti duge ili kratke forme.
Naučnici su proučavali 24 ispitanika koji su imali samo dugačku ili samo kratku verziju gena i držali su ih budnim 48 sati. Neki ispitanici su se borili da ostanu budni, dok drugima to nije bio problem.
U tom periodu ispitanici su imali i neke zadatke u kojima se odredjivalo kolika im je pažnja i kako reaguju, prilikom čega su se rezultati najbolje videli u ranim jutarnjim satima - izmedju četiri i osam kada su ispitanicima s dužom verzijom gena pažnja i pamćenje bili vrlo slabi.
Kada su ispitanici mogli da spavaju, oni s dugom verzijom gena proveli su 50 odsto više vremena u najdubljem snu, što je ujedno glavni znak da je nekome potrebno više sna.
Većini ljudi je potrebno oko osam sati spavanja, ali neki mogu vrlo dobro da funkcionišu i s puno manje sna.
Kao primer naucnicu su naveli da je Margaret Tačer, bivša premijerka Velike Britanije, jedna od poznatijih osoba koja je spavala samo četiri sata.
U ljudskoj populaciji postoje dve varijante gena "period 3", s dugim ili kratkim verzijama odgovarajućih belančevina. Svaki čovek ima dve kopije gena, od kojih svaka može biti duge ili kratke forme.
Naučnici su proučavali 24 ispitanika koji su imali samo dugačku ili samo kratku verziju gena i držali su ih budnim 48 sati. Neki ispitanici su se borili da ostanu budni, dok drugima to nije bio problem.
U tom periodu ispitanici su imali i neke zadatke u kojima se odredjivalo kolika im je pažnja i kako reaguju, prilikom čega su se rezultati najbolje videli u ranim jutarnjim satima - izmedju četiri i osam kada su ispitanicima s dužom verzijom gena pažnja i pamćenje bili vrlo slabi.
Kada su ispitanici mogli da spavaju, oni s dugom verzijom gena proveli su 50 odsto više vremena u najdubljem snu, što je ujedno glavni znak da je nekome potrebno više sna.
Ostale vestiArhiva
- 25/04 Tim za antibiotike formiran u Kliničkom centru
- 28/03 Zašto piškimo usred noći
- 24/03 Stalno ste gladni?
- 22/02 Evo zašto narednih dana treba da se grlite
- 01/02 SZO: Hitan sastanak zbog Zika virusa
- 30/11 Budi muško - idi kod lekara!
- 13/11 "Pivski stomak" opasan po život?
- 06/11 Kad zdrava ishrana uništi zdravlje...
- 09/10 Kako olakšati buđenje u cik zore
- 11/09 Sportom protiv autizma
- 10/08 Zašto je opasno piti hladnu vodu ovih dana
- 20/07 Koliko stvarno treba da hodamo da bismo smršali?
- 18/05 Pijani? Čaša je kriva!
- 27/04 Tumor koji ima "kosu, zube, kosti..."
- 30/03 Da li pomeranje sata "udara" na zdravlje?
- 23/02 Šta je, zapravo, šećer?
- 06/02 Ovo neurolozi govore prijateljima
- 26/01 Vakcinacija je s razlogom obavezna
- 26/12 Hrana za lepotu i zdravlje
- 15/12 Svaka treća žena ima ginekološke probleme
- 28/11 Razlog više da navalite na jogurt
- 17/11 Šta da radiš kada neko ima napad panike
- 27/10 U depresiji si? Odvrni ovo..
- 20/10 Od raka dojke u Srbiji godišnje oboli 4.000…