Kako je krenulo cvetanje, ovoga puta pre vremena, tako su se alergični na polen našli u poznatoj neprijatnoj situaciji. A svake godine povećava se broj onih čiji se disajni organi bune protiv cvetnog praha koji je praktično nemoguće izbeći pošto on vazduhom prelazi i udaljenost veću od šest stotina kilometara. O uzrocima ubrzanog porasta broja alergičara u svetu, posebno u zemljama koje prolaze kroz tranziciju, poput Srbije, još nema preciznog saznanja. Neka istraživanja su pokazala da bi, pored naslednosti, česte infekcije disajnih puteva i zagađenost životne okoline, glavni krivci mogli da budu stres, nezdrave životne navike, pušenje, hrana puna konzervansa.
Na porast broja obolelih nesumnjivo utiče zagađenje atmosfere, no čini se da je stres jedan od glavnih okidača za pojavu alergija. Učestalost alergijskih bolesti kod nas posebno je izražena u poslednjih desetak godina, što s obzirom na sve što smo i mi, ali i naš vazduh, voda i tlo, preživeli, ne čudi. Ipak, sve više lekara veruje da je stres jedan od glavnih okidača za pojavu alergija. Takođe i pušenje, aktivno ili pasivno, znatno povećava rizik od alergija zato što oštećuje sluzokožu sistema za disanje i čini je osetljivom na sve uticaje.
U razvoju alergija organa za disanje prvi na udaru je nos, bolest u najviše slučajeva počinje rinitisom da bi s vremenom prešla u astmu zahvatajući i donje disajne organe.
Alergija se najčešće javlja do tridesete godine života. Prema dosadašnjim naučnim saznanjima, ta imunološka bolest nije potpuno izlečiva, ali se dobrom prevencijom uz pravilno lečenje može kontrolisati.
U lečenju alergije nema mnogo mudrosti. Jednostavno treba izbegavati dodir s onim što izaziva alergijsku reakciju. Ako to nije moguće, uzimaju se različiti lekovi, vodeni rastvori koji se uštrcavaju u nos i sprečavaju kontakt alergena sa sluzokožom, antihistaminici i kortikosteroidi.
Ako je osoba alergična samo na jedan alergen, ili najviše dva, sprovodi se terapija hiposenzibilizacijom. Pre vremena cvetanja biljke pacijent dobija injekcije s manjim dozama alergena koji umanjuju imunološki odgovor organizma. Terapija se sprovodi najmanje dve godine.
Osobe koje su alergične na polen moraju zaštiti sluzokožu nosa preparatom koji im je propisao lekar najmanje 15 dana pre vremena cvetanja biljke na čiji su polen osetljivi.
Koncentracija polena u vazduhu najveća je ujutru, pa ne provetravajte stan barem deset sati. Koncentracija polena smanjuje se tokom dana, kako raste temperatura i što je sunčevo zračenje intenzivnije.
Lekari upozoravaju da se protivalergijske tablete moraju uzimati redovno, kako je propisano. Ujutru i uveče, ili samo uveče, i osiguravaju 24-satnu zaštitu.
Mnogi ne znaju da boluju od alergije misleći da zbog simptoma poput šmrcanja, kijanja, kašljanja, peckanja i svraba u nosu, imaju grip ili virozu. No, viroze su propraćene povišenom telesnom temperaturom, a ako je vi nemate, onda je najverovatnije reč o alergiji. To svakako morate proveriti kod svog lekara, ili lekara specijaliste, alergologa.
Ako u vašoj porodici već ima nekoga ko je alergičan na „proleće i cveće”, a imate malo dete, budite posebno oprezni. Velike su mogućnosti da nasledi vašu bolest, pa smanjite rizik tako što ćete decu čuvati od duvanskog dima. U vašem okruženju ne treba da bude mesta za grinje, pa na prozore stavljajte što manje zavesa, a na podove što manje tapisona.

Ostale vestiArhiva