Zamislite da propuštate podatke brzinom od 160 gigabita u sekundi (160 milijardi bitova)! Da biste to postigli, žicama moraju bezglavo da jure fotoni ili svetlosni titraji (impuls), umesto elektrona.
Nije neophodno da zamišljate, istraživači iz IBM-a su, upravo, obelodanili optički čip takve moći. Preteča malecnog diva, dugačkog 5,25 i širokog 3,25 milimetara, prikazana je na čuvenom američkom savetovanju posvećenom svetlosnim vezama.
Najtačnije je ako kažemo da je to skup čipova (chipset), osmišljenih da istovremeno izvršavaju neki zadatak, smešten na jednom jedinom komadiću indijum-fosfida i galijum-arsenida, jedva petnaestina od američkog kovanog novčića vrednog deset centi. Iako toliko malen, on osam puta nadmašuje u hitrini sve optičke sastojke (komponente) koji su danas na raspolaganju.
Propusna moć mu je tolika da bi odjednom mogao da prenese četiri miliona istovremenih telefonskih razgovora ili svaki drugi koji obave stanovnici Njujorka!
Ovaj primopredajnik (šalje i prima podatke), koji povezuje računar i mrežu, toliko je brz da snimi uobičajeni film visoke definicije (DVD) za sekund, namesto 30 i više minuta.
Dotični tehnološki prodor suštinski će promeniti način pristupanja, deljenja i korišćenja podataka u kompanijskim i korisničkim mrežama. Drugim rečima, uvešće novo poglavlje u telekomunikacijama, računarstvu i elektronskoj zabavi.
Ubrzano narastajući zahtevi u presnimavanju filmova, televizijskih emisija, muzičkih zapisa i fotografija nametnuli su potrebu za širim propusnim opsezima i većim brzinama protoka. Novine u optičkim komunikacijama jedino su u stanju da odgovore ovom izazovu, što su u najmoćnijoj informatičkoj kompaniji odavno shvatili.
Da bi propustili što veći protok podataka, morali su da smisle postupak kojim će svetlosne signale pretvoriti u pouzdane prenosioce. Odranije je poznato da je takav protok kudikamo verniji i brži, ukoliko se uporedi sa uobičajenim električnim vezama. Zato je trebalo smanjiti mikroprocesorsko pakovanje da bi se snizili troškovi izrade.
Istraživači iz IBM-a su smislili optički primopredajnik sa upravljačkim uređajem i prijemnikom i ugradili su ga u integrisana kola, izrađena postojećom tehnologijom (CMOS, komplementarni metaloksidni poluprovodnik). Ista takva se koristi u proizvodnji većine današnjih čipova.
Zatim su ga spojili sa ostalim optičkim sastojcima, napravljenim od neobičnih materijala – indijum-fosfida i galijum-arsenida – i sve to spakovali na pločicu majušniju od najmanjeg kovanog novčića u SAD. I na tolicnoj površini su sproveli znatno više propusnih kanala i postigli kudikamo veći protok podataka. Najveću do sada ostvarenu gustinu i brzinu.
Malecni čip se jednostavno nakači na štampanu ploču ma kojeg ličnog računara ili televizora danas, ili ko zna koje elektronske naprave sutra.

Ostale vestiArhiva