Koža je vaša pojava, njom se (uz pomoć očiju, ali i dodirom) ostvaruje prvi kontakt, ona je lakmus papir zdravlja i sveopšteg unutrašnjeg stanja. Na njoj su ispisani svi godovi. Treba li je, onda, zanemarivati besciljnim načinom života, uništavati je i terati da stari brže nego što je to priroda odredila?
Svetska industrija kozmetike je svoje profite visokih sfera izgradila upravo na nezi kože. Da bude što svetlija, što lepša, što mlađa – i kad su je godine objektivno nagrizle. Ali, mnogo toga zavisi i od nas samih.
Za lepu kožu je poguban stres. Stres – spolja i iznutra. Obično se misli kako je stres psihički poremećaj. Ipak, to je samo jedan od uslova za nastanak bioloških nesrazmera u organizmu. Taj mozaik popunjavaju i ružno vreme i previše lepo vreme - kad je mnogo sunca, nepravilan i brz način života, loša ishrana, alkohol, nikotin. Sve su to stresovi koji narušavaju ukupnu biološku ravnotežu čoveka. Pri tom se oslobađaju slobodni radikali koji kruže, uništavaju ćelijske elemente i ćelijske membrane.
Koža prva pokazuje šta se dešava u organizmu – kaže direktor Zavoda za kožne i venerične bolesti, dr Aleksandar Adamović. – Postaje sivkasta, opuštena bez svog uobičajenog sjaja. U njenim ćelijama se znatno manje otklanjaju toksične supstance pri metaboličkim procesima. U stresu je pojačan rad znojnih i lojnih žlezda. Koliko će sam stres da naruši biološki status kože zavisi i od kapaciteta organizma da te oksidacione procese amortizuje. Sve to utiče na procesa koji određuju koliko ćemo brzo da propadamo. Stres zavisi i od genetike. Pri starenju, koža gubi sposobnost da zadržava vlagu, manje je i proteina. Za žene je izuzetno značajan i gubitak elastina i kolagenih vlakana. Tada nastupaju bolovi, primetno je opuštena i mlitava. Posledica toga su bore na licu, oko očiju.
Kod starenja epiderm postaje sve tanji. Neki slojevi mogu i da iščeznu. To ubrzavaju i sunčevi ultravioletni zraci. Sa godinama je manje znojnih i lojnih žlezdi. To se nadoknađuje sredstvima za mazanje i uzimanjem većih količina vode.
Koža se brže suši i stari ako je bila duže izložena suncu. Naročito ako se to odvijalo nekontrolisano.
Ljudi koji su se do tridesete godine intenzivno sunčali nakupili su toliku količinu energije da će ona brzo početi da pravi sve ove probleme. Tada je i veliki rizik od nastanka maligniteta. Ultravioletna zračenja su sada mnogo jača nego pre nekoliko godina. Sunce za ostalim faktorima koji su posledica spoljnog i unutrašnjeg stresa ubrzano će stariti kožu. A što je čovek sve dalje od dana rođenja, podložniji je hiperpigmentaciji – flekama, seroroičnim keratozama.
Starenje je neminovan proces, ali može i da se uspori – tvrdi, za utehu, doktor Adamović. – Prvo treba da se obrati pažnja na sunce. Jednostavno, zaklonite se od sunca. Primajte njegove zrake kad imaju najmanje energije. Za sunčanje su obavezne kreme sa adekvatnim faktorom u odnosu na tip kože. Ljudi svetle puti ne treba da budu na suncu, a ako baš moraju i žele – neka na svetlost izađu zaštićeni kremama sa visokim faktorima. Posle sunčanja, određene kreme i losioni moraju da nadoknade sve ono što koža izgubi. Na tržištu je mnogo dobrih preparata koji odgovaraju raznim tipovima kože i godištima. Koža se, posle sunčanja i mazanja, održava i pranjem, kako bi se smanjila masnoća i u nju vratila vlažnost.
Nije na odmet reći da stres može da uzrokuje i malignitet. Oksidativne i antioksidativne fine komponente često znaju da naruše tanko izbalansiranu ravnotežu u organizmu. Izuzetno je loše i opasno kad se istroše svi ti mehanizmi odbrane.

Ostale vestiArhiva