Dr Džon Klark, doktor psihologije sa univerziteta u Sidneju, objavio je vodič za prepoznavanje psihopata. U svojoj knjizi on upozorava kako najmanje jedan odsto zaposlenih pokazuje ovaj poremećaj, što je sasvim prihvatljivo, ali nije problem u tome. Nevolja je što korporacijska etika podstiče ponašanja koja pogoduju psihopatskom ponašanju. Dr Klark kaže kako se iza ambicioznosti u stvari krije bezobzirnost i želja za uspehom po svaku cenu, a vodeći ljudi u poslovnom svetu takvo ponašanje podstiču i nagrađuju.
„Ako vidite oglas u kome se kaže: znate da ste najbolji, možete uticati na druge, odlučni ste da svojoj organizaciji osigurate pobedu po svaku cenu – to je poziv psihopatama”, kaže dr Klark.
On u svojoj knjizi „Pokit psiho” objavljuje uputstva koja pomažu da se prepoznaju psihotična ponašanja, ali i načine da se borite protiv njih. Evo šta ovaj psiholog prepoznaje kao psihopatska ponašanja – bezgrešni: psihopate na radnom mestu ne osećaju krivicu bez obzira na to koliko zlostavljaju, podmeću i narušavaju kredibilitet drugih kolega; zavodnici: vrlo su rečiti i skloniji su razgovoru „oči u oči” nego učestvovanju na sastancima; manipulatori: sistem i pravila tumače onako kako im odgovaraju, hrane se tuđim slabostima, posebno manjkom samopouzdanja; pokvareni: prisvajaju zasluge za tuđe uspehe; patološki lažljivci: nisu dobri lažljivci, ali kada upadnu u nevolju često znaju da se izvuku jer smisle dobru priču; nepredvidivi: osećaju samo primarne emocije, kao što su radost, žalost i bes. Vrlo brzo menjaju raspoloženje.
Dr Klark tvrdi da se psihopate često i sprijatelje sa nekim na visokom položaju ko može da ih zaštiti, a tada krenu da potkopavaju čak i svoje zaštitnike kako bi se sami što pre popeli na korporativnoj lestvici uspeha.
Za ljude pogođene ovakvim načinom ponašanja posledice često mogu da budu katastrofalne. Psihopate na poslu ubijaju samopouzdanje i veru u druge ljude. „Njihove žrtve postaju hladne, cinične, ogorčene i gotovo nesposobne za delovanje”, tvrdi dr Klark.
On kaže da se protiv psihopata bori obrazovanjem i timskim radom. „Kada shvatite zašto vam psihopata radi to što radi, znate da nije reč o vašoj pogrešci. Druga važna stvar jeste zajedništvo i javnost. Kada drugima kažete šta vam se događa, psihopata nije uspeo da vas izoluje, a to je upravo ono što on želi da postigne pre nego što vas uništi svojim bolesnim ponašanjem.” Ovaj australijski doktor psihologije ipak savetuje zaposlene Australijance da, ako poslodavac ne kazni osobu koja ih zlostavlja, napuste tu firmu. Psihopata se ne može promeniti, a nekažnjavanje ovakvog ponašanja budi sumnju i u poslodavca.
No, lako je Australijancima. Imaju dr Klarka, ali i mogućnost da promene posao. Kako preživeti psihopatu na poslu koji ne može tek tako da se promeni ili kojim baš jedna takva osoba rukovodi?

Ostale vestiArhiva