Ukoliko posedujete zvučne kutije sa dva para terminala, svakako bi trebalo da razmislite o bi-wiringu, a ovaj tekst će vas upoznati sa prednostima i mogućnostima ovog principa povezivanja.

Bi-wiring
Kao što smo već rekli, standardno povezivanje svodi se na kabl sa dve žice, gde crvena i crna boja identifikuju polaritet, i na žicama i na terminalima. Ukoliko su zvučne kutije starije proizvodnje i opremljene samo jednim parom terminala - tu dileme nema. Kod nekih novijih kutija, međutim, nailazimo na dva para terminala, tačnije dva u crvenoj boji i dva crna, pri čemu je karakteristično da su terminali iste boje spolja povezani komadom bakarnog lima, a kod skupljih modela pozlaćenim limovima. Prilikom povezivanja ovako opremljenih zvučnika klasičnom metodom, sistem je isti kao i kod povezivanja zvučnika sa jednim parom terminala: crvena žica na crveni terminal, crna na crni, pritom zanemarujući drugi par terminala. Kod bi-wiringa, princip je malo drugačiji. Da bismo povezali adekvatno opremljene zvučne kutije na ovaj način, prvo je neophodno da uklonimo bakarne limove koji povezuju terminale istih boja. Zatim je potrebno dodati još jedan kabl sa dve žice, koji na pojačalu povezujemo na iste izlazne terminale na koje smo povezali i prvi kabl, a na zvučnim kutijama koristimo preostali, slobodan par terminala, naravno poštujući polaritete (crveno-crno). Unutar zvučnika opremljenog bi-wiring sistemom za povezivanje nalazi se skretnica sa dva odvojena filtera i prilikom reprodukcije oba filtera od pojačala dobijaju signal punog frekventnog opsega. Filteri potom blokiraju sve frekvencije osim onih koje zahteva drajver kojem se signal prosleđuje. Rezultat toga je da jedan kabl provodi samo niske, dok drugi samo srednje i visoke frekvencije. Kod zvučnika koji poseduju bi-wire priključke i sa pojačalom su povezani pomoću samo jednog kabla javljaju se smetnje u vidu mehaničkih i električnih rezonanci, odnosno izobličenja zvučnog signala koja potiču od terminala zvučnih kutija. Ove smetnje su prilično normalna pojava i nikad se ne mogu potpuno otkloniti, jer moduliraju između dve skretnice unutar zvučne kutije, degradirajući tako kvalitet zvuka. Međutim, ukoliko te iste zvučnike povežemo onako kako je i predviđeno, bi-wire veza znatno umanjuje smetnje. Visoke i niske frekvencije su odvojene još u kablovima i imaju minimalan međusobni uticaj, a bitno je i da je isključena mogućnost nadjačavanja delikatnih visokih tonova od strane moćnih basova. Zbog svega toga, bi-wire sistem prezentuje čistiji signal i za bas i za drajvere srednjih/visokih frekvencija.

Bi-amplification
Postoji još jedan, napredniji oblik bi-wire konekcije. U pitanju je bi-amplification. Kao što mu i ime govori, bi-amplification sistem povezivanja zahteva dva pojačala, a samim tim i više ulaganja u audio opremu. Međutim, poboljšanja u kvalitetu zvuka su dramatična. Naime, ovaj sistem funkcioniše tako što je jedno pojačalo povezano na bas-sekciju zvučnih kutija, a drugo na sekciju drajvera zaduženu za srednje i visoke tonove. To znači da svako od pojačala operiše u smanjenom frekventnom opsegu, što bitno pojednostavljuje njihov zadatak, smanjuje opterećenje i poboljšava kvalitet zvuka. U praksi, pojačala korišćena za bi-amplification bi trebalo da imaju približno isti stepen izlazne snage, a najlakše je upariti dva ista modela pojačala, jer je tada izlazna snaga potpuno jednaka i već pominjano međusobno nadjačavanje različitih frekventnih opsega se jednostavno sprečava. Takođe, sve češće se koriste i fabrički kompleti integrisanih pojačala i pojačala snage, koji su upravo i predviđeni za ovakvu vrstu povezivanja, pa stoga predstavljaju možda najbolje rešenje. U slučaju korišćenja ovakve kombinacije, preporučuje se da integrisano pojačalo opslužuje drajvere visokih frekvencija, dok pojačalo snage snabdeva zahtevne bas-drajvere. Samo povezivanje se vrši tako što se prvo, pomoću interkonekcijskih kablova, poveže izlazni stepen integrisanog pojačala sa ulazom na pojačalu snage. Zatim povezivanje zvučnih kutija izgleda ovako: izlazni terminali levog kanala na integrisanom pojačalu povezuju se sa ulaznim terminalima za visoke tonove na levom zvučniku, a levi kanal sa pojačala snage se povezuje sa ulaznim terminalima za duboke tonove. Identičan sistem veza se koristi i za desne izlazne terminale integrisanog pojačala i pojačala snage, odnosno desni zvučnik.
Dakle, ukoliko odlučite da vaš audio sistem oplemenite ovakvim načinom povezivanja, posle neminovnih izdataka za potrebnu opremu i malo truda oko povezivanja iste, bićete nagrađeni izuzetnim poboljšanjem zvuka, jasnijim i oštrijim visokim tonovima, snažnijim i čistijim basovima i većom preciznošću u čitavom frekventnom opsegu. Jednom rečju, učinićete da tonovi koji se prostiru kroz vaš dom još više zvuče kao muzika.

Ostale vestiArhiva