Pirsing je poslednjih godina postao veoma popularan, pre svega među mlađim osobama, ali mu ne odolevaju ni stariji. Za pirsing se koristi poseban nakit, a bušenje kože primenjuje se na raznim delovima tela kao što su obrve, nozdrve, usne, jezik, bradavice na grudima, pupak ili polni organi.
Pirsing bi trebalo da se radi isključivo u specijalizovanim salonima sa proverenim osobljem, gde je higijena na visokom nivou. Koža na mestu predviđenom za pirsing hvata se i povlači od tela instrumentom koji liči na makaze sa zatupljenim vrhom i buši iglom. Komplikacije su moguće, a naročito je opasno bušenje pupka, jer su tu važni nervni centri.
Podjednako rizično je i bušenje bradavica i polnih organa. Koliko će vas boleti zavisi od izdržljivosti, a među najbolnije spada bušenje bradavica.
Pirsovano mesto održava se tako što se čistiti hidrogenom i maže kremom koja sadrži antibiotike. Opšte pravilo je da treba voditi računa da pirsing bude što čistiji, a ukoliko se odlučite za "ukrašavanje" jezika i usana, savetuje se izbegavanje alkohola i cigareta.
Minđuše za pirsing uglavnom se prave od medicinskog čelika i titanijuma, kako ne bi izazvale alergijske reakcije. Međutim, i pored toga, postoje ljudi koji su i na njih alergični.
Kad se skine minđuša, rupa veoma brzo zarasta, tako da se posle nekog vremena vraća u prvobitno stanje, ali se može desiti i da ostanu vidljive dve tačkice.

Cena od 12 do 150 evra
Cena pirsinga zavisi od salona i mesta na telu gde ga radite. Tako su najjeftinije rupice na nosu i ušima i koštaju oko 1.000 dinara, dok je za polne organe potrebno oko 150 evra. Što zanimljivija minđuša takođe je stvar trenda i stila, tako se u radnjama mogu naći različiti modeli, od klasičnih alki do visećih sa različitim motivima i cirkonima.

Tradicija u Srbiji
U Srbiji do pirsinga samo su žene nosile minduše na donjem mekom delu uha. Bušenjem uha se bavio "ko je stigao" babe, majke, strine, pa i zlatari, a ono se najčešće obavljalo sterilnom iglom. U nekim delovima Srbije postoji običaj da muškarci nose jednu minđušu. To su muški potomci bez braće i sestara.
Minđuša je označavala da je on "i sin i ćerka", a to znači da nema sa kim da deli imanje i nasledstvo. Takvi momci su na vašarima i poselima, a to su mesta gde bi devojke i momci trebalo da se "vide", naravno, bili favorizovani u odnosu na druge mladiće!

Ostale vestiArhiva