Britanski naučnici su prvi u svetu uspeli da proizvedu deo ljudskog srca od matičnih ćelija. Kardiohirurg ser Magdi Jakub i njegove kolege iz bolnice u Herfildu uspeli su da proizvedu tkivo koje funkcioniše isto kao ljudski srčani zalisci.
Za svega deset godina naučnici će moći da od matičnih ćelija proizvedu celo srce, kaže ser Jakub, a svega tri godine biće im potrebne da počnu da koriste ovako veštački dobijene delove srca za transplantaciju.
Ser Jakub, profesor kardiohirurgije na Kraljevskom koledžu u Londonu, pokušava da se izbori sa nestašicom organa potrebnih za transplantacije.
„Ovo je ambiciozan projekat, ali nije nemoguć. Ako želite da prognoziram kada ćemo moći da napravimo celo srce, rekao bih - u narednih 10 godina.“
Tim, koji je čitavu deceniju radio na ovom projektu, obuhvatao je lekare, farmakologe i molekularne biologe. Oni su koristili ćelije iz kičmene moždine, koje su se razvile u ćelije srčanih zalistaka. Kada su te ćelije ubacili u kalupe od kolagena, formiralo se tkivo srčanih zalistaka prečnika tri centimetra. Oni će do kraja godine biti ugrađeni ovcama ili svinjama da bi se videlo kako funkcionišu kada se presade u živa bića.
Matične ćelije, specifična vrsta ćelija koje svako od nas nosi u organizmu, mogu da se razviju u različite tipove ćelija. Mnogi naučnici veruju da ova njihova sposobnost može da se iskoristi za dobijanje različitih tkiva koja bi se koristila u lečenju pacijenata. Do sada su od matičnih ćelija dobijene tetive, hrskavica i bešika, ali ova tkiva su jednostavnije građe od srčanih zalistaka, pa je vest o uspehu britanskih naučnika izazvala pravi bum u naučnom svetu.
Nedaleko odatle, u Nemačkoj, kardiolog Andreas Cajher i biolog Stefani Dimeler razvili su metodu ubrizgavanja matičnih ćelija direktno u srce pacijentima koji su doživeli infarkt, i tvrde da će ovaj zahvat srčanim bolesnicima znatno produžiti život. Ubrizgavanjem matičnih (stem) ćelija koje su uzeli iz koštane srži pacijenta, nemački istraživači su uspeli da za dvadeset odsto poboljšaju rad srca pacijentu kome je posle dva infarkta srce funkcionisalo sa svega 40 odsto kapaciteta. Postupak uzimanja ćelija traje pola sata pod lokalnom anestezijom, posle čega se kateterom ubrizgavaju u zidove krvnih sudova. Zahvat košta oko 5.000 evra, a prvi put je urađen u Nemačkoj, po čemu je i dobio ime „Frankfurtska metoda“.

Naučnici menjanju krvne grupe
Tim naučnika sa Univerziteta u Kopenhagenu uspeo je da usavrši jednostavan metod za menjanje krvnih grupa A, B ili AB u nultu - pomoću bakterijskih enzima. Njihovo otkriće moglo bi da reši problem nestašice rezervi krvi, pošto bi se omogućilo povećavanje zaliha nulte grupe koju svi mogu da prime. Davanje pogrešne krvne grupe može da izazove burnu reakciju imunološkog sistema, pa čak i smrt. Krv ljudi koji pripadaju krvnim grupama A i B sadrži jedan od dva molekula šećera koji mogu da izazovu reakciju imunološkog sistema. Ljudi nulte krvne grupe nemaju nijedan od ova dva antigena, dok oni iz AB grupe imaju oba. Pacijenti proizvode antitela na antigene koje nemaju. Međunarodni tim naučnika, predvođen prof. Henrikom Klausenom sa Univerziteta u Kopenhagenu, analizirali su 2.500 tipova gljivica i bakterija u potrazi za korisnim belančevinama. Ustanovili su da dve vrste bakterija - Elizabethkingia meningosepticum i Bacteroides fragilis - luče enzime koji mogu da uklone A i B antigene iz crvenih krvnih ćelija. Novi metod će biti ispitan na pacijentima pre nego što se odobri korišćenje ovako dobijene krvi u bolnicama.

Ostale vestiArhiva