Slobodno vreme
Zdravlje
Proteini se mogu čuti, ali stvarno!
23.05.2007. 12:00
Izvor: Mondo
Proteini se mogu čuti, ali stvarno!
Molekularni biolozi sa Univerziteta Kalifornije u Los Andjelesu (UCLA) preveli su proteinske nizove u originalnu klasičnu muziku.
"Preveli smo proteinske nizove u muziku i za svaki protein možemo dobiti zvučni signal", izjavio je Džefri Miler, profesor mikrobiologije, imunologije i molekularne genetike na ovom univerzitetu, i član Instituta za molekularnu biologiju UCLA.
Naučnici su rekli da će svaki protein imati svoj jedinstveni ton i da je svakoj aminokiselini pripisan po jedan akord.
"Sada želimo da vidimo da li možemo čuti muzičke šablone, umesto da samo posmatramo sliku slova kojima su označene aminokiseline i proteinski nizovi. Možemo slušati protein, umesto da ga gledamo", izjavila je Ria Takahaši, asistentkinja istraživač na UCLA i pijanistkinja.
Gradivni blokovi proteina su linearni nizovi od 20 različitih aminokiselina. Ako se svakoj aminokiselini pripiše po jedna nota, dobije se dvadeset tonova muzičke skale.
"Skala od 20 tonova je prevelika, tako da ćemo pokušati da je redukujemo. Uparićemo slične aminokiseline, i onda ćemo njima pridružiti akorde. Koristimo muzičke elemente da ukažemo na specifičnosti svakog pojedinačnog proteina, a ritam se postiže poštovanjem sleda proteinskih sekvenci", rekla je dr Takahaši
Dr Miler kaže da je godinama tražio nekoga ko bi mu pomogao da radi na ovom projektu, ali da je to bilo vrlo teško, jer mu je bio potreban "molekularni biolog, koji je i muzičar, i to klasični muzičar". Taj višegodišnji problem je rešen kada je na UCLA došla dr Takahaši.
Takahaši i Miler nisu prvi naučnici koji rade na pokušaju prevodjenja proteinskih nizova u muziku, ali je njihova muzika melodičnija od prethodnih pokušaja.
U prvim fazama istraživanja Ria Takahaši je transponovala proteine u muziku, a zatim te melodije svirala na klaviru, a sada Miler i ona rade na kompjuterskom programu za prevodjenje proteinskih nizova u muziku. Oni se nadaju da će ubrzati prevodjenje velikih segmenata genoma.
"Neke kompozicije koje je napravila Takahaši liče na Šopena", kaže Miler, koji je podstiče da napravi CD sa kompozicijama koje bi bile varijacije nekoliko proteina.