Grandiozna beskorisnost, mnogi bi rekli za sajt www.sodaplay.com. Reč je o interaktivnom konstruisanju figurica od linija i spojnica, nalik žičanim modelima i njihovom pokretanju u proizvoljnim modusima. Oko ovih dvodimenzionalnih mobilijara se obrazovao splet sajtova i foruma, a osnovni sajt, nastao 2000. godine, osim uobičajenih elemenata, sadrži dve glavne celine, sodaconstructor sa alatima i uputstvima za građenje mobilijara i takmičarski sodarace.
Ove virtuelne igračke su očaravajuće i njihovo konstruisanje nije preterano složeno, bar na nivoima elementarnih modela i bez upuštanja u znatno složenije trodimenzionalne (3D) animacije. Uz korišćenje Java apleta, ovi digitalni mobilijari su istovremeno zabavno i lako predvorje za Veb 2.0, bez obzira da li je on, po jednima, samo logična eksplikacija postulata Interneta ili, po drugima, nova evolucija mreže svih mreža.
Ipak, teorija igre je znatno složenija od površnih odmahivanja glavom. Ključno pitanje i ove, „artističke”, i drugih, malo prizemnijih („pucačine”) internet-igara je uronjeno u teoriju evolucije kako živog tako i artificijelnog sveta. Problemi eksponencionalnog rasta u nauci i tehnologiji i genetičnog algoritma su dva pola kojima tumačimo uticaj tehnologije na čoveka. Naime, brzi rast procesiranja informacija i umrežavanja ubrzava generacijsko sazrevanje do formula „svaka godina – nova revolucija”.
S druge strane, neumitna je činjenica da, kao i u biološkoj evoluciji, najveći deo tehnoloških mutacija propada ili se pokazuje kao ćorsokak. Takvo starmalo, šizofreno tehnološko sazrevanje pojedinca i čitavih društava ne znači ništa drugo, nego da je sodaplay igra adekvatna metaforičnom uzrastu Interneta, dakle dobu starijeg maloletnika. A u tom dobu igre postaju ozbiljne.
Sodaplay pruža osnovna znanja o konstruisanju tehnoevolucije, bilo ugledanjem na biološke forme skeleta i kretanja, bilo stvaranjem novih modela u virtuelnom svetu. Pristupačnost softvera omogućava širokom krugu korisnika da gradi konstrukcije za mobilna virtuelna stvorenja i njihov digitalni život .
I ne samo tamo: holandski umetnik Teo Jansen konstruiše mehanička stvorenja koja se uz pomoć vetra kreću po peščanim plažama, neskriveno nalik na sodaplay mehanizme. Dečija zabava postaje bezgranična i veoma ozbiljna. Sa terragenom se može stvoriti geografska pozornica, sodaplay može poslužiti za konstruisanje kreatura, a AJAX tehnologija za interaktivno upravljanje entitetima i događajima u takvom svetu. A tu smo na korak od programerskog sna, kreiranja agenata, programa koji će samostalno komunicirati između sebe.
Taj „Matriks” započinje konstruisanjem žičanih modela, onako kako su to klasični vajari radili, od gline stvarajući samosvojne Goleme. Naizgled, sve počinje nevino, kakvim dečijim crtežom, linijama na pesku, neočekivanom popularnošću simpatične Linije, negdašnjeg junaka televizijskih crtića. Ili, u našem slučaju, konstruisanjem soda-robota.

Ostale vestiArhiva