Slobodno vreme
Slobodno vreme
Zdravlje
Prevedite svoja osećanja u reči23.06.2007. 12:00
Izvor: Blic
Izražavanje osećanja rečima može da umanji tugu i bes, ustanovili su stručnjaci Univerziteta Kalifornije, koji su pokušali da objasne zašto se čovek često oseća bolje nakon razgovora s psihoterapeutom ili, pak, sa saosećajnim barmenom.
Tim naučnika na čelu sa Metjuom Libermanom skenirao je mozak trideset osoba, 18 muškaraca i 12 žena, dok su gledali fotografije lica koja izražavaju jake emocije. Od ispitanika je traženo da opišu izraze tih lica pridevima kao što su "tužan", "besan" ili da im nadenu imena (Sali, Hari...) za koja im se čini da im odgovaraju, preneo je Rojters.
Naučnici su ustanovili da prilikom određivanja prideva dolazi do smanjenja reakcije u delu mozga koji se naziva amigdala i koji rukovodi osećajem straha, panike i drugim jakim emocijama, dok se istovremeno povećala aktivnost desnog ventrolateralno-prefrontalnog korteksa, koji se aktivira prilikom pričanja o negativnim emocijama. Naime, to je bio jedini deo mozga koji je postajao aktivniji pri upotrebi opisnog prideva.
Dosad se mislilo da je dobro izražavati emocije jer ih čovek tako bolje razume, pa da se zbog toga i oseća bolje. Ovo istraživanje pokazalo je, međutim, da je u pitanju mnogo brža i trivijalnija reakcija od dubokog razmišljanja.
"Prosto smo tako napravljeni", objasnio je Metju Liberman.
Tim naučnika na čelu sa Metjuom Libermanom skenirao je mozak trideset osoba, 18 muškaraca i 12 žena, dok su gledali fotografije lica koja izražavaju jake emocije. Od ispitanika je traženo da opišu izraze tih lica pridevima kao što su "tužan", "besan" ili da im nadenu imena (Sali, Hari...) za koja im se čini da im odgovaraju, preneo je Rojters.
Naučnici su ustanovili da prilikom određivanja prideva dolazi do smanjenja reakcije u delu mozga koji se naziva amigdala i koji rukovodi osećajem straha, panike i drugim jakim emocijama, dok se istovremeno povećala aktivnost desnog ventrolateralno-prefrontalnog korteksa, koji se aktivira prilikom pričanja o negativnim emocijama. Naime, to je bio jedini deo mozga koji je postajao aktivniji pri upotrebi opisnog prideva.
Dosad se mislilo da je dobro izražavati emocije jer ih čovek tako bolje razume, pa da se zbog toga i oseća bolje. Ovo istraživanje pokazalo je, međutim, da je u pitanju mnogo brža i trivijalnija reakcija od dubokog razmišljanja.
"Prosto smo tako napravljeni", objasnio je Metju Liberman.
Ostale vestiArhiva
- 25/04 Tim za antibiotike formiran u Kliničkom centru
- 28/03 Zašto piškimo usred noći
- 24/03 Stalno ste gladni?
- 22/02 Evo zašto narednih dana treba da se grlite
- 01/02 SZO: Hitan sastanak zbog Zika virusa
- 30/11 Budi muško - idi kod lekara!
- 13/11 "Pivski stomak" opasan po život?
- 06/11 Kad zdrava ishrana uništi zdravlje...
- 09/10 Kako olakšati buđenje u cik zore
- 11/09 Sportom protiv autizma
- 10/08 Zašto je opasno piti hladnu vodu ovih dana
- 20/07 Koliko stvarno treba da hodamo da bismo smršali?
- 18/05 Pijani? Čaša je kriva!
- 27/04 Tumor koji ima "kosu, zube, kosti..."
- 30/03 Da li pomeranje sata "udara" na zdravlje?
- 23/02 Šta je, zapravo, šećer?
- 06/02 Ovo neurolozi govore prijateljima
- 26/01 Vakcinacija je s razlogom obavezna
- 26/12 Hrana za lepotu i zdravlje
- 15/12 Svaka treća žena ima ginekološke probleme
- 28/11 Razlog više da navalite na jogurt
- 17/11 Šta da radiš kada neko ima napad panike
- 27/10 U depresiji si? Odvrni ovo..
- 20/10 Od raka dojke u Srbiji godišnje oboli 4.000…