Naučnici su se poigrali alhemičara i smućkali prvo veštačko stvorenjce preobrativši jednu vrstu u drugu, kao u naučno-fantastičnim pripovestima. Za svoje oglede koristili su, istina, najprostije oblike žive tvari iz prirode.
U laboratorijskoj posudi su odjednom prebacili sve gene (otprilike 500) iz bakterije Mycoplasma mycoides u bakteriju Mycoplasma capricolum, dve bliske rođake u pogledu sastava, načinivši prvi korak ka – kako su pojedini upućeni već opisali – stvaranju veštačkog života!
Genima mikroorganizma-davaoca su pre ubrizgavanja pridodata dva, na osnovu čega se proverio postupak: jedan otporan na antibiotike – tetraciklin, a drugi za bojenje u plavo. (Gen je deo hromozoma koji određuje, posredstvom naslednog zapisa – genetskog koda, obrazovanje posebnog lanca aminokiselina). U petrijevoj šolji se lepo videlo da je mikroorganizam-primalac (kolonija) posle četiri dana poplaveo, obezbeđujući uverljiv dokaz da je zahvat uspeo. Šta je tome prethodilo?
Izabrali su bakteriju Mycoplasma mycoides, poznatu po jednoj od najkraćih niski gena i nepostojanju ćelijske opne, izdvojili ceo „nasledni otisak” – jedan hromozom koji oblikuje krug, uklonili sve proteine i ubacili dva rečena gena. (Hromozom je pojedinačni molekul DNK s proteinima, u čijim su pojedinicama – genima uskladištene nasledne poruke koje se prenose deobom ćelija). Zatim su sipali srodnu bakteriju, Mycoplasma capricolum i pažljivo promešali sadržinu jedan minut. Nakon tri sata su mešavinu mikroorganizama izložili delovanju antibiotika tetraciklina. Preživele su samo ćelije koje su usisale genom prve bakterije.

Kome se to javlja Doli
Poduhvat označava prekretnicu u smelim zamislima i pokušajima da se preurede i preobraze žive ćelije, a jednog dana, možda, složenija stvorenja. Položen je kamen temeljac za buduća dostignuća u biološkom inženjerstvu, a jedan od sledećih zahvata jeste sklapanje veštačkog genoma (zbirka svih „naslednih jedinica”) i ubacivanje (presađivanje) u živi organizam.
U ovom času nije najvažnije da su u neizvesnom i mukotrpnom baratanju imali uspeha tek sa jednom od 150.000 ćelija, što je – priznaćete sami – slabašan učinak, ali i te kako obećavajući.
Ćelije mikroorganizma-davaoca su se u mikroorganizmu-primaocu zapatile, lučeći istovrsne molekule proteina. Kao da smo ih iznova oživeli (uključili) novim ćelijskim programom, izjavio je Džon Glas, pod čijom dirigentskom palicom je izveden poduhvat.
Nije još jasno kako su geni-uljezi prevagnuli, potvrdio je nobelovac Hamilton Smit, prvopotpisani na članku objavljenom nedavno u uglednom časopisu „Nauka” (Science).
Smatram da bismo, možda, mogli da načinimo veštačke ćelije, ovo je samo početak, objasnio je dr Krejg Venter, jedan od dvojice glavnih učesnika, uporedivši dotično dostignuće s pretvaranjem „mekintoša” u ma koji lični računar dodajući deo softvera.
Krejg Venter godinama pokušava da stvori mikrobe od samog početka, što je kudikamo teže, a pamtimo ga kao predvodnika i preteču u uzbudljivom odgonetanju ljudskog genoma (redosled svih gena), okončanom u junu 2000. godine, u kojem je privatnu kompaniju „Selera”, čiji je čelnik bio, za dlaku pretekao konzorcijum (udruženje) američkih državnih instituta. Sve do prolaska kroz cilj, u kladionicama je slovio za sigurnog pobednika, a slavodobitnika je lično proglasio tadašnji predsednik Bil Klinton.
Neumorni istraživač i preduzetnik sada bije bitku da mu se priznaju prvi patenti za prekrajanje i sklapanje živih organizama, u čemu ima tušta i tma podržavalaca i ništa manje osporavalaca. Veoma žustre rasprave podsećaju uveliko na bujicu prepirki započetih posle kloniranja ovce Doli.

Koliko život ima gena
Da bi obavili svojevrsnu razmenu (trampa) genoma, ćelije prve bakterije su stavili u gel i dodali enzime da ih razdvoje i unište im proteine, ostavljajući jedino ogoljenu DNK. Zatim su ih pomešali sa stanovnicama (kolonija) druge i usuli hemikaliju koja potpomaže da se spoje. Pretpostavlja se da su se pojedine ćelije primaoca stopile s genomom davaoca, iz čega su nastale nove i sa jednom i sa drugom DNK.
Kada su se podelile, genomi jedne i druge vrste bili su 75 odsto istovetni, što je značilo da je sklop (mašinerija) za čitanje gena i izvršavanje naloga iz prve (Mycoplasma capricolum) bila delotvorna (uspešna) i u drugoj (Mycoplasma mycoides).
Obe bakterije imaju veoma malu (kratku) nisku gena (genom), a neškodljive su za koze u kojima obitavaju (otuda jednoj dodatak u imenu – capricolum). Dvojica naučnika su tragala za još nekom sa skromnim zbirom, kao što je parazit u ljudskim polnim organima (Mycoplasma genitalium), nadajući se da će otkriti s koliko neophodnih „naslednih jedinica” započinje život. Za prvu priliku su prijavili podskup od 381 gena ove poslednje koja ih ima stotinak više (485). Najmanji (ili najkraći) genom trebalo bi da bude okosnica (automobilska šasija) za veštačko krojenje ćelije opšte namene.
Nabrojani jednoćelijski mikroorganizmi, pod zajedničkim nazivom Mycoplasma, imaju najsiromašnije zbirke gena, a nemaju ćelijsku opnu što olakšava unošenje nove (tuđe) DNK.
Pred naučnicima se širom otvaraju vrata za primenu biološkog inženjerstva (menjanje prirodnog ili stvaranje veštačkog genoma) u raznim područjima, od proizvodnje biogoriva (čak iz atmosferskog ugljen-dioksida u metan) do pretvaranja ljudskih matičnih ćelija da leče pojedina oboljenja. Pod uslovom da istraživači ponove svoj podvig sa složenijim i korisnijim stvorenjcima, jer dvojici Francuza (Fransoa Žakob i Eli Leo Volman) – koji su izveli sličan opit 1958. sa bakterijom Escherichia coli – kasnije to nijednom nije upalilo.

Ostale vestiArhiva