Akutni moždani udar je bolest koja je treći uzrok smrti u svetu, a prvi u našoj sredini. Osim visokog stepena mortaliteta, to je i bolest s najvećim stepenom invaliditeta u odnosu na sve druge neurološke bolesti, pa predstavlja ne samo medicinski već i socioekonomski problem.
Poseban činilac, koji će znato uticati na povećanje broja ljudi koji su izloženi riziku infarkta mozga, je starenje populacije. Ako se ima u vidu da će tokom narednih 30 godina populacija starih biti povećana za oko 30 posto, očekuje se da će učestalost cerebrovaskularnih bolesti i dalje rasti.
Prevencija moždanog udara zasniva se na poznavanju faktora rizika. Na neke od njih ne možemo uticati, kao što je starost, pol, rasa... ali mnogo je onih na koje možemo uticati i tako smanjiti rizik od moždanog udara.
U dokazane faktore rizika spadaju hipertenzija, pušenje, poremećaj nivoa šećera i masnoća u krvi, zloupotreba alkohola, gojaznost... dakle, faktori koji predstavljaju rizik i za mnoga druga oboljenja. S obzirom na to da je hipertenzija najjači riziko-faktor za nastanak šloga, njena kontrola i lečenje zauzimaju centralno mesto u primarnoj prevenciji.
Na nedavnom Trećem simpozijumu Srbije i Crne Gore o moždanom udaru, održanom na Tari, čiji je generalni sponzor bila farmaceutska grupa “Sanofi-Aventis”, još jednom je predstavljen lek “tritace” kao i značaj pravilnog doziranja leka koji posle petnaestogodišnje primene i dalje potvrđuje visoku efikasnost u borbi s visokim krvnim pritiskom. Naime, ponekad se dogodi da neki preparat koji je već dugo poznat, iznenadi. Ovo se dogodilo s “tritaceom” koji je u jednoj velikoj studiji pokazao da u dozi koja se ne koristi rutinski u snižavanju pritiska, a radi se o 10 miligrama, sprečava nastanak moždanog udara.
Infarkt mozga je bolest koja se ponavlja, pa je pred današnjom medicinom i farmacijom veliki zadatak da iznađe načine bolje zaštite od ponovnog šloga. U ovoj zaštiti visoko mesto zauzima lek “plaviks”. U jednoj od najvećih registracionih studija koje su ikada sprovedene, u koju je bilo uključeno 20.000 pacijenata, pokazalo se da ovaj preparat mnogo bolje štiti od ponovnog moždanog udara od aspirina. Zbog toga je ovaj lek uvršćen u evropske i američke, a sada i u naše smernice za lečenje moždanog udara.
- Uz stalni napredak farmacije, ali i dijagnostike i terapeutskih postupaka, neurovaskularna patologija više nije “mračan tunel”, već se na njegovom kraju vidi svetlo - kaže prof. dr Miroslava Živković, predsednik Organizacionog odbora Simpozijuma. - Danas je moždani udar postao urgentno stanje u medicini i jedan od najaktuelnijih medicinskih, socijalnih i ekonomskih problema. Odjednom smo se našli pred novim zahtevom da se neizvesno čekanje zameni trkom s vremenom u dostizanju famoznog terapijskog “prozora” koji nameće obavezu da se utunar tri sata od događaja preduzmu neophodne mere kako bi se tkivo mozga što bolje sačuvalo od propadanja. U ovome nam pomaže i nacionalni vodič koji se temelji na medicini zasnovanoj na dokazima.

Ostale vestiArhiva