Kao da se još jednom okrenuo zavrtanj i prisustvujemo pridizanju tehno-optimističkih glava, nesuzdržanoj pomami za virtuelnim. Nikako ne smemo zanemariti istorijsku i praktičnu činjenicu da je virtuelna stvarnost onaj metafizički drugi, u isti mah i preispitivanje ontologije ljudske realnosti.
Prividno paralelni, tehnologija virtuelne stvarnosti i Internet su, posle višegodišnje (prividne) izolovanosti – kraha nerealnih, preuranjenih i naivnih očekivanja druge polovine devedesetih – nanovo počeli da se prožimaju i uzajamno vajaju.
Ta prividna izolovanost očituje se na sajtovima kao što je www.vrealities.com preko koga se nude proizvodi za virtuelnu realnost: kacige, rukavice, stereoskopski ekrani, kućne trodimenzionalne (3D) panorame i slično. Visoke cene podjednako govore o neuspehu dosadašnjeg koncepta i o promašenim softverskim rešenjima limitiranim hardverom. Ali taj neuspeh bi se tačnije mogao nazvati uspavanošću VR tehnologije.
Jer ona uveliko postoji i koristi se, u psihijatrijskim lečenjima, u trodimenzionalnom projektovanju, arheološkim rekonstrukcijama, naučnim simulacijama. Zatim, sve više u turizmu. Pre svega, u marketingu, video-igrama i filmu. Na Internetu se virtuelna prisutnost može uočiti na sajtovima s panoramskim predstavama, kao pomalo bizarni www.pere-lachaise.com (interaktivna šetnja kroz groblje poznatih u Parizu) ili na dizajnerskim, kao što je www.olivier-koursoumbas.com, u kome svoju prezentaciju izvesni francuski dizajner oblikuje kao virtuelno putovanje kroz katedralu, i u ovom kontekstu shvaćenu kao univerzalni i zaokruženi model sveta.
Možda jedinstveni domaći primer jeste sajt www.vrinternal.com, dizajnerska promocija koja kreira nekoliko trodimenzionalnih interaktivnih okruženja. U interzoni, između komercijalne svrhe i programerske strasti za kompjuterizovanom onostranošću, i ovaj sajt oblikuje svest koja će suočiti sa granicama ljudskog, jednom u budućnosti kada se zamagle razlike ontološkog i gnoseološkog statusa stvarnosti.
Postajući sve dominantniji komunikacioni kanal i posredujući u zamašnom pokušaju da se tehnologija usmeri ka potpunoj interaktivnosti i audio-vizuelizaciji, Internetu predstoji dugo očekivano i odlagano stapanje sa tehnologijom virtuelne realnosti; znači nova mena postojanja i novo preimenovanje. Bar tako govore naučna predviđanja. Sigurno je da sajtovi kao www.kurzweilai.net ili www.technologyreview.com ne predstavljaju otvorene pozive na maštanje i neobavezno nagađanje, već su mesta praktične trezvenosti i naslućenih mogućnosti. I, naravno, pretpostavljenih interesa, bez čega ne može ni za sada predivno liberalni Internet.
Dok je 1990. godine deset odsto svetske kompjuterske mreže bilo obezljuđeno, prognoza po sajtu Kurzweil je da će 2029. godine 99 posto svetske mreže biti oslobođeno čovekovog upliva. A tehnološka predviđanja su kao deca, zahtevna dok ne odrastu – a potom krenu nekim svojim putevima.

Ostale vestiArhiva