Genijalna ideja iz naučnofantastičnih romana da se mislima kontrolišu kompjuteri, mašine i slični aparati sad je moguća, jer je japanska kompanija "Hitači" konstruisala uređaj koji zamisli iz moždanih vijuga pretvara u elektronske komande.
Nova tehnologija za kontrolu mašina i elektronskih uređaja mislima testirana je u istraživačkoj laboratoriji kompanije "Hitači", nedaleko od Tokija, u gradu Hatojama. Eksperiment je izvela istraživačica Akiko Obata koja je nosila specijalnu kacigu sa senzorima koji registruju i najmanje promene u protoku krvi kroz mozak, pa ih onda pretvaraju u električne signale. Kako su objasnili konstruktori, senzori u kacigi rade tako što određene delove glave osvetljavaju slabim infracrvenim svetlom i tako registruju protok krvi u tom regionu.

Uspešan eksperiment
Prilikom eksperimenta kaciga na glavi demonstratorke Akiko bila je povezana s kompjuterom, a preko njega i sa komandama dečjeg električnog voza. Zatim je Akiko dobila instrukciju da vrši određenu moždanu aktivnost, na primer, da jednostavno sabira po dva broja ili da peva neku pesmicu, što je aktiviralo centre u prednjim režnjevima mozga. Rezultat: na svako sabiranje ili pevanje voz bi se pokrenuo, a kad bi se prekinulo, voz bi se zaustavljao. Na gotovo isti način urađen je i eksperiment sa daljinskim za TV, koji je bio veoma uspešan jer su se moždanim impulsima nepogrešivo menjali programi, dok se televizor lako "palio" ili "gasio" brzinom misli.
Za upravljanje mašinama i aparatima putem misli, pored pomenutih senzora za protok krvi u mozgu, koriste se i elektrode koje mere električne, magnetne, radio i druge impulse u glavi i telu čoveka. Ti načini omogućavaju da se komande šalju i pokretima, na prikmer, da robot pomeri isti deo tela koji i čovek pomera. Čak je moguće uputiti i jednostavnije direktne misaone komande, primera radi, pomisli se "gore-levo" i tako kompjuterski miš (kursor) ide dijagonalno.

Interfejs za misli
Naučnici međutim planiraju da "kontrolu mislima" spoje sa specijalnim optičkim senzorima koji reaguju na pokrete očiju i širenje zenica, kao i s virtuelnim softverom za prepoznavanje mimike, što bi dovelo do kompletnijeg upravljačkog interfejsa. Inače, poslednjih nekoliko meseci većina laboratorija velikih japanskih kompanija utrkuje se koja će da razvije prvi komercijalni interfejs između mozga i mašine, na primer, veličine samo par centimetara a koji može da se priključi na svaki daljinski za TV ili na upravljače pomoću kojih bi nepokretne osobe mogle mislima da menjaju nagib naslona bolničkog kreveta ili da upravljaju motorizovanim invalidskim kolicima. A posle toga, kažu naučnici, logično slede uređaji za "misaono" upravljanje automobilima.

Ostale vestiArhiva