Kako preživeti posle rastrošnog, rasipničkog i kao-da-ne-postoji-sutra odmora, tokom kojeg smo potrošili više nego što smo imali i zadužili se više nego što možemo da vratimo? Košta koliko košta, ali smo bar obezbedili sebi ulaznicu u svetski klub šopingholičara, svih onih žena i muškaraca koje strast prema kupovini nagoni da besomučno tragaju za stvarima koje su trenutni hit, od mode do elektronike.
Ono što je «in» pravi šopingholičar mora odmah da kupi i da se time pohvali. Vreme letnjih rasprodaja izrazito pogoduje razvoju ove, ne baš naivne zavisnosti od trošenja novca, a prepuni izlozi, ulične tezge krcate svakojakom robom, kao i reklame «neverovatnih» sniženja cena (koje u stvari to nisu) samo su dodatni podsticaj našem opasno neutoljivom apetitu. Još ako se lukavi proizvođači dosete da izbace nešto novo na tržište, a uvek se sete, eto prave epidemije šopingholizma, koja kosi naše kućne budžete i novčanike.
Kad se stiša euforija, ostaje nam gomila (ne)potrebnih novih stvari, prazan novčanik i minus na računu. No, šta je tu je, potrošeni novac je nemoguće vratiti, ali je važno da naučimo da pametno raspolažemo onim što je preostalo, da svoje finansije dovedemo u red pre nego što nasutpi bankrot.
Htele mi to da priznamo ili ne, pripadnice nežnijeg pola čine nadmoćnu većinu među neumerenim potrošačima, a podaci na Internetu (preneti su i u štampi) nedvosmisleno govore da bi planetarna ekonomija dospela u ozbiljne nevolje kada bi se ženama bar tri dana nedeljno uskratilo pravo na kupovinu (ili kada bi se one same suzdržale od toga).
Međutim, internacionalni menadžeri mogu da budu mirni, jer se dame neće odricati ove slatke «boljke» ni jedan jedini dan, ali su zato mnoge počele ozbiljno da razmišljaju o tome gde, kako i pod kojim uslovima mogu da pazare jeftinije. Šoping, ali bez razmetanja i rasipanja najnoviji je svetski trend, i to upravo u onim zemljama koje su pravi potrošačko-trgovački raj, poput Italije, SAD, Nemačke.
Nadajmo se da će ovaj talas stići i do nas budući da su mnoge domaće šopingholičarke izgubile svaki osećaj za novac, vrednost i realni svet u kojem živimo, pa su spremne da celu svoju platu daju za jedan jedini komad odeće ukoliko smatraju da je to «ono pravo».
U svetu su se potrošačke «ovčice» izgleda «opametile» pa više ne dozvoljavaju da ih lukavi trgoci šišaju kako im padne na pamet. Traži se kvalitetna, brendirana, moderna roba, ali – za male pare. Svi traže jeftinu robu, a više se ni dame s pedigreom ne libe da kupuju na rasprodaji.
U sezoni rasprodaja Amerikanke usred noći napuštaju svoje tople krevete i zauzimaju mesto pred radnjom ne bi li se dokopale nekog luksuznog artikla za male pare, ali poslednjih godina su prevazišle i same sebe: redovi su toliki da su im i trgovci izlaze u susret i otvaraju svoje radnje u cik zore!
Masovna upotreba kompjutera postala je još jedno moćno oružje u rukama pasioniranih potrošača. Kupovina on-line se na zapadu konačno odomaćila, a njena prednost je u tome što omogućuje znatne popuste. Na Internetu se mogu naći dnevni izveštaji o najatraktivnijim rasprodajama za određene regione ili gradove, postoje sajtovi agencija koje nude šoping-savete pod zajedničkim sloganom “kako da uštedite”. Probirljivi, a upućeni kupci prave zajedničke elektronske porudžbine pa tako dobijaju željenu, često luksuznu robu po izuzetno niskim cenama.
Ne želeći da se odreknu svoje strasti, pripadnici srednje klase u zemljama zapadne Evrope kupuju i dalje mnogo i često, ali sve više računaju i traže najpovoljnije uslove. Kada mogu oni, što ne bismo i mi, pogotovo što su naše plate male i nesigurne, opšti standard nizak, a nezaposlenost visoka. Svi ti faktori, umesto da nas navode na racionalizaciju, imaju upravo obrnuti efekat.
U opštoj devalvaciji materijalnih i moralnih dobara, izgubili smo svaki osećaj koliko određena roba realno vredi. Kao da želimo da novac koji zaradimo što pre potrošimo (pre nego što izgubi na vrednosti) i spremni smo da platimo bilo koju cenu da bismo posedovali predmet koji nam se sviđa, bilo da je reč o najnovijem modelu suknje ili mobilnog telefona.
Zbog toga većinu naših sugrađanki ovih dana muči pitanje pomenuto na početku ovog teksta: kako da preživimo naredne mesece kada su nam svi fondovi ispražnjeni, ili će se isprazniti do septembra. A tek je septembar "skup" mesec. Za početak, dovoljno da prihvatimo novu filozofiju razvijenog potrošačkog društva: trend je nabavljati jeftine ali kvalitetne, a ne skupe stvari.
Za svaki slučaj, evo još nekoliko praktičnih saveta kako da preživite akutni napad šopingmanije:
Ostavite novac kod kuće, jer jedino tako ga sigurno nećete potrošiti na gluposti. Ponesite samo onoliko novca koliko vam je ptorebno za taj dan, i odolećete svakom izazovu koji ugledate u nekoj radnji ili na tezgi. Naravno, i čekovi i kreditne kartice su novac, pa ni njih ne nosite sa sobom ni “za svaki slučaj” ni za “ne daj Bože”.
Ma koliko se zaklinjali sebi da ćete zabovaviti da ih uopšte imate, čim naiđete na prvi izazov posegnućete za novčanikom, izvaditi karticu i potpisati se na ček, a brige zbog potrošenog novca doći će tek kada ček stigne na naplatu.
Ne kupujte jeftinu robu u skupim buticima. Mnogi artikli koji se za male pare mogu naći na buvljacima ili kineskim pijacama, prodaju se i u lepo uređenim “šik” buticima, ali po drastično višim cenama. Ma koliko se šarmantna prodavačica trudila da vas ubedi da oni farmerke donose iz Italije, najčešće je reč o istoj tursko-kinesko-novopazarskoj robi. Jedino što te iste pantalone izložene na otmen i elegantan način, deluju drugačije, nego kada su nabacane na nekoj pretrpanoj tezgi. Za vaše iskusno potrošačko oko to ne bi trebalo da bude prepreka da prepoznate da je reč o robi istog ili sličnog kvaliteta.
Outlet prodavnice su pravi hit u svetu, a ima ih i kod nas pa tu povoljnost treba iskoristiti. U njima možete naći robu uglednih proizvođača, preteklu iz velikih serija, koja se prodaje po znatno nižim cenama. U Italiji žene obožavaju i “hard discount” radnje koje podsećaju na magacine i po cenama, i po uređenju, ali u kojima one pronalaze lepe i jeftine stvari.
Oprezno sa top-shop reklamama, jer vas mogu navesti da naručite neke stvari koje ne samo da nisu jeftine, već vam nisu ni potrebne. Prednost ovog načina kupovine je jedino u tome što je udobna i lagodna. Sedite kod kuće, vidite na svom TV ekranu neku stavr koja vam se dopadne, okrenete telefon i poručite je. Ništa lakše od toga, ali i ništa teže nego kad vam posle desetak dana poštar zazvoni sa paketom za koji treba da date celu svoju nedeljnu zaradu, a ni sami ne znate šta će vam sve te seckalice za voće i povrće ili kompleti češljeva i šnala (možda ste se u međuvremenu i ošišali) osim da ih nekom poklonite. Sličan princip je i kad je reč o kataloškoj prodaji, pa se čuvajte takvih narudžbina “na neviđeno”.
Dobro razmislite pre nego što zatražite kredit od banke (da biste kupili nov nameštaj) ili uzmete neku robu na kredit. Kamate i uslovi kreditiranja najčešće su takvi da u konačnom iznosu plaćate mnogo više nego što ste pretpostavili. Iako jednocifreni iznosi kamata na mesečnom nivou zvuče vrlo pitomo, kada ih pretvorite u količinu novca koju svakog meseca morate da odvojite, shvatate da ste uleteli u pravo “dužničko ropstvo”.
Posebno treba obratiti pažnju na “deviznu klauzulu” koju sadrže gotovo svi krediti, a koja znači da se iznos vaše rate uvećava ne samo za stopu kamate već i za rast evra, a to može biti vrlo nezgodno.
Ne kupujte ništa što vam nije neophodno, bar dok ne prevaziđete trenutnu (?) finansijsku krizu. Znači, kad krenete u prodavnicu prehrambene robe, prethodno napravite spisak potrepština i strogo ga se pridržavajte. Najracionalnije je kupovati u velikim, nešto jeftinijim megamarketima i to dva-tri puta mesečno.
Za šetnju birajte mirne ulice ili parkove, a nikako velike trgovačke bulevare, gde vas na svakom koraku nešto mami i tera da posegnete za novčanikom. Ako treba da obnovite garderobu, najpre dobro pretresite svoj ormar, izaberite stvari koje su još “in” i koje možete da nosite, pa onda dokupite neki detalj koji se slaže s onim što već imate.
Poklone birajte tako da odgovarjau ličnosti i interesovanjima onoga kome su namenjeni, a ne da pokažu koliko vi iamte novca, i koliko ste spremni da potrošite.

Ostale vestiArhiva