Većina stvari danas se pravi u Maleziji, Bugarskoj, Kini i ne treba misliti da su zbog toga lošeg kvaliteta. Mnogi svetski brendovi preselili su svoje fabrike tamo gde je jeftinija radna snaga, dok materijal i sve ono što je potrebno za proizvodnju tašni, odeće i obuće šalju iz Italije, Francuske ili SAD. Naravno, pristalice mišljenja koje je u svojoj knjizi ''No logo'' iznela Naomi Klajn imale bi mnogo toga da kažu na ovu temu i koliko god da su u pravu, to nije predmet ove priče.
Nove generacije Evropljana danas se oblače po pravilu ''low cost'' utrkujući se da nađu što bolju ponudu po što nižoj ceni. Low cost postao je novi lifestyle i to ne samo što se odeće tiče; i kada se radi o avio prevozu, hrani, hotelima i mnogim drugim stvarima, uvek se cilja da se što manje plati, a što više dobije. Cena više nije indikator kvaliteta, ali potrebno je naglasiti da je nova filozofija života nametnuta i relativno niskim platama i poslovima koji su daleko od sigurnog i stalnog zaposlenja. Ta neizvesnost sa jedne, a želja za životom koji se živi punim plućima sa druge strane, stvorila je čitavu generaciju onih koji slave LOW COST kao svoj moto i način života. Naročito u oblačenju. Filmske zvezde koje često posećuju second hand radnje ili tezge u Sohou u potrazi za unikatnim vintage komadima odeće, reke manekenki koje šetaju po milanskim merkatima ne bi li našle nešto zanimljivo po neverovatno niskoj ceni i milioni onih koji na ebay-u traže neki zanimljivi komad odeće, neku torbu, kaiš ili kapu koje je neko već nosio, koje je odlučio da proda jer mu je malo ili nije po njegovom ukusu, a sve to za mnogo manje novca nego da je nešto skroz novo, predstavnici su nove generacije koja želi mnogo toga za malo para.
Kako biti IN sa skoro praznim novčanikom ili kako se obući za male pare?

Rasprodaje
Dva puta godišnje evropski gradovi postaju Meka šopinga po niskoj ceni. Dugi redovi stranih turista, najčešće Japanaca i svih onih sa dubljim džepom ispred Gučija, Prade i Luja Vitona redovna su slika u januaru i julu u italijanskim gradovima, kada prvi kupoholičari u najranijim jutarnjim satima zauzimaju mesto u redu ne bi li sebi zagarantovali kupovinu toliko željenog komada odeće. Oni sa plićim džepom odlaze u jeftinije radnje i mada svesni da cena još uvek nije onoliko niska koliko će biti pred kraj rasprodaje, isto tako znaju i da ono što će naći na početku makar samo za 30% manje, neće naći pred kraj rasprodaje kada se stvari prodaju i za 80% jeftinije. Ono što nudi jedna prodavnica iste modne kuće, sasvim sigurno neće nuditi i druga, pa makar se nalazila samo 500 metara dalje. Naime, vrlo često asortiman robe zavisi od šefa te radnje i njegovog izbora (i ne samo njegovog, naravno). Ukoliko ne nađete određenu veličinu ili željeni komad odeće u određenoj prodavnici, prodavac će za vas pozvati sve radnje iste marke u tom gradu ne bi li pronašao ono što tražite i suknja, majica ili pantalone će vas čekati u toj drugoj radnji. Ne tako retko, na rasprodajama možete naći i robu iz prethodnih kolekcija koju nisu uspeli da prodaju i koja nije potpuno out tj. sasvim je prihvatljiva za one koji ne moraju pošto-poto da izgledaju kao da su upravo sišli sa modne piste. Oni koji se oblače po diktatu časopisa poput Mari Kler, In stajl ili El svakako će te stvari prepoznati kao nešto što je demode i makar koštale i 4 eura neće se na njima zadržavati.
Na kraju rasprodaja naći ćete i stvari koje zaista koštaju po 3 evra (u Italiji je to slučaj sa H&M – om, Zarom, Bershkom, Oniksom i mnogim drugim radnjama), no uglavnom ili neće biti vaše veličine, ili vam boja neće odgovarati ili možda čak imaju i neku fleku ili rupicu, zato pažljivo…možda košta 3 evra, ali ako ćete ga baciti i pre nego što ste ga i jednom obukli, jednostavno nije vredno ni ta 3 evra!
Kada se završe rasprodaje, počinje promotivna prodaja prolećne ili zimske kolekcije (u zavisnosti od godišnjeg doba) za koju je još uvek rano, te se kupci mame nižim cenama. Ukoliko izdržite da ništa ne kupite od jedne rasprodaje do druge tj. od jedne promocije do druge, možete ovako zaista uštedeti. Ukoliko nemate tako jak karakter, uvek možete da šopingujete u prodavnicama koje imaju stalno snižene cene.

Autlet tržni centri
Poslednjih godina autlet tržni centri postali su pravi hit u Evropi. Često se nalaze van velikih gradova, udaljeni najmanje 20 km, a ponekad i po 100 km, što nikako ne sprečava Evropljane da žrtvuju vikend prvo čekajući u redu na autoputu na prilazu određenom autletu i po sat, a zatim gurajući se sa neverovatno velikim brojem ljudi kojima je vikend rezervisan za šoping. Autleti su otvoreni i nedeljom i preko cele godine imaju sniženja od 30 do 70%. Ukoliko je vaša namera kupovina sportske odeće, trenerki, patika i ostale opreme za teretanu, onda su autleti pravo mesto za vas. Naime, samo retki prate modu po svaku cenu i u teretani, te u autletima možete naći zaista odličan izbor. Ne tako retko postoje i štandovi sa majicama ili pantalonama koje su tzv. seknd čojs tj. roba koja ima neku fabričku grešku, vrlo često nevidljivu oku običnog kupca, ali kako ne zadovoljavaju standarde firme, onda se prodaju po niskoj ceni.
Kako se, ipak, radi o šoping centrima, tu se nalaze prodavnice koje su običnim smrtnicima često skupe čak i po tim sniženim cenama poput Versaćea, D&G, Gesa, Svarovskog, preko onih dostupnijih poput Furle, Farda, Benetona do Intimisimi, Jamami i ostalih poznatih i manje poznatih radnji.
Autleti se još nazivaju i factory outlet i mesta su na kojima modne kuće prodaju svoje starije kolekcije, odeću sa nekom greškom i svu onu robu koja im je vraćena iz prodavnica kao neprodata. Nekada su se autleti nalazili uz same fabrike, a danas su najčešće deo velikih tržnih centara koji su se kao takvi prvi put pojavili u Americi, da bi svoje mesto našli u svim evropskim zemljama. Jedan od prvih autleta je i McArthurGlen koji je otvoren u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji sa izgledom malog grada u gradu u kome se nalaze i fast fudovi, kafići i sve ono što je potrebno da biste proveli ceo dan u šopingu. Ono što svakako mora da se uračuna je i cena benzina koji ćete sigurno potrošiti da biste otišli i vratili se iz autlet centra koji je najčešće, ponavljam, van grada.

Factory store
Najčešće se pored fabrika odeće ili obuće može naći i tzv. factory store gde se može naći roba po fabričkim tj. sniženim cenama. Kako su mnoge fabrike danas preseljene u zemlje poput Kine ili neke druge azijske i afričke zemlje, fektori stors postoje nezavisno od tih fabrika.
U mestu pored Milana u Italiji koje se zove Parabiađo, imenovan kao Citta’ della calzatura iliti grad cipela možete šetati od jednog do drugog tzv. SPACCIO tj. prodavnice u kojima se nalazi obuća po fabričkim cenama, neprodati modeli, samo određeni brojevi ili prošlogodišnje kolekcije. Tako se ovde nalaze Frateli Rosseti, Ugo Rosseti, Lučijano Padovan, Rikardo Banfi i mnoga druga zvučna imena poznata po odličnim, kvalitetnim italijanskim cipelama. Kada su rasprodaje, ove prodavnice dodatno sniže cene, tako da se zaista isplati kupovati.
Ukoliko ste zainteresovani za odeću poznatih kreatora, naći ćete Armanijev autlet u mestu Vertemate kod jezera Komo, zatim Dolće i Gabana u mestu Lenjano pored Milana, Samsonajt u Saltrio kod mesta Vareze nedaleko od milanskog aerodroma Malpensa, zatim autlet Timberlend – Pero (Milano), Levis u Nerviano kod Milana i mnoge druge.
Naravno, autleti su, kada je reč o Italiji, prisutni u svim regionima; jedan od najluksuznijih se nalazi kod Firence, THE MALL Via Europa 8, Leccio, Reggello FI, tel. 055-8657775, gde možete naći Fendi, Zenja, Guči, Serđo Rosi I mnoga druga zvučna imena, zatim Fox town na granici između Italije i Švajcarske, dok se za ljubitelje Ćezara Paćotija i Fornarine autleti nalaze u regionu Marke. Informacije o autletima u Italiji naći ćete na sajtu www.guidaspacci.it ili www.bestoutlet.it

Merkati
Merkati ili pijace (na italijanskom mercato) mesta su na kojem kupuje veliki broj Italijana. O tome svedoči i velika gužva na tim pijacama i nemogućnost pronalaska parkinga sve dok traje merkat. O čemu se, zapravo, radi? Određene ulice u gradu određenog dana su zatvorene za saobraćaj, zabranjeno je parkiranje kola i ta ulica postaje pijaca sa tezgama ispred parkiranih malih kamiona kojima se prodavci dovoze još od najranijih jutarnjih sati. U Italiji mnogobrojne manekenke, poznate ličnosti i običan svet posećuju merkat. Zbog atmosfere, zbog vreve, boja i mirisa (prodaje se i voće, povrće i riba), ali i zbog bogate ponude odeće po niskoj ceni. Tu se može naći sve - od kineske odeće, preko stvari iz Benetona, Maks end ko. i drugih firmi, ali i cipele Prada, Serđo Rosi, Laura Bjađoti, Tods i Hogan po 50% nižoj ceni. Svakog dana u Milanu je (kao i u svim ostalim italijanskim gradovima) zatvorena neka druga ulica; spisak tih ulica, ukoliko se nađete u ovom gradu, naći ćete na sajtu www.turismo.comune.milano.it
Vrlo često na merkatima možete sresti i crnce koje ovde zovu Vu cumpra i koji prodaju sve, od lažnih firmiranih torbi, preko lažnih satova, kaiševa, naočara i kapa. Prostru čaršaf i iz velike plastične kese poređaju robu koju isto tako lako, samo jednim brzim pokretom ruke sakriju u čaršaf i pobegnu kada naiđe policija. Naime, prodaja i kupovina lažne robe je zabranjena, ali kada nema policije na vidiku, neverovatno veliki broj Italijana kupuje svoju "guči” torbu baš kod njih. Toliko su se izveštili u pravljenju “lažnjaka”, da izgledaju apsolutno kao original.

Jeftine radnje
Danas se radnje poput Zare i H&M-a nalaze svuda u svetu. Uspeh španske firme Zara predmet je istraživanja i divljenja i mnogo “važnijih” firmi od ove. Ova modna kuća nikada do sada nije imala nikakvu advertajzing kampanju, a odeću kreira, proizvodi i plasira sama. Za razliku od Zarinih najvećih rivala Gepa i H&M-a ova modna kuća u stanju je da novu kolekciju donese u prodavnice samo za nekoliko nedelja, dok pomenutim modnim kućama treba oko 9 meseci. Uspeh ove modne kompanije leži u tome da oni sve kontrolišu; od fabrike do prodavnice sve je u njihovim rukama, tako su u stanju da momentalno promene modni stil po zahtevu tržišta i da sve svoje radnje širom sveta snabdevaju dva puta sedmično novom robom. Osnivač Zare, Amancio Ortega smatra da je reklama nepotrebna distrakcija i da osnov njegovog uspeha leži u kreiranju odeće kakvu prave i skupe i poznate svetske modne kompanije, ali po neverovatno jeftinim cenama. Čak i modni direktor LVMH-a smatra da je Zara najinovativniji retail na svetu! Dakle, ono što ste ove nedelje našli u ovim prodavnicama, možda već sledeće nedelje neće biti. Bez obzira što se mnogi mršte na ovu odeću smatrajući je nekvalitetnom, brzina menjanja stilova i niska cena omogućavaju kupcima i da vrlo često menjaju odeću u skladu sa modnim diktatima, a da to njihov novčanik ne oseti preterano. Pa, ukoliko ćemo već za koji mesec promeniti ono što smo danas kupili, zar je i važno što ne traje godinama?! (a zapravo je i to samo opšte mesto jer nije ni tačno da stvari koje malo koštaju, malo vrede).
U Italiji postoji mnogo radnji koje prodaju stvari po niskoj ceni kao sto je Bazar, Mela blu, Extyn, Rinascimento, Terranova, Witboy, Bershka, i koje možete naći u većini mondenskih ulica u centrima skoro svih većih gradova.

China town
I mada se često čuju rečenice u stilu “nikada ne bih kupovao kod Kineza”, njihove radnje opstaju, rastu i šire se po celom svetu. Skoro svaka evropska prestonica ima svoju kinesku četvrt gde Kinezi prodaju odeću na veliko ili na malo. U Italiji se poznata kineska četvrt nalazi u Milanu, u ulici Bramante skoro u samom centru pored Arene i poznatog parka Sempione. Naravno, sve te prodavnice načičkane duž ove ulice ne opstaju samo zahvaljujući velikom broju Kineza koji žive u Milanu, već i zato što veliki broj Italijana kupuje majice, trenerke i torbe kod njih. Moda se u ovom gradu menja vrtoglavom brzinom, te ono što se nosi danas možda će biti aut već sledećeg meseca, te i moderna a manje kvalitetna kineska majica može da dođe u obzir.
Italijanska industrija je zadobila snažan udarac rasplamsavanjem kineske industrije i proizvodnje te je tzv. Made in Italy bio u ozbiljnoj krizi. Tek sada stižu pozitivni signali koji govore o tome da se italijanska modna industrija polako vraća na nivo na kom je nekad bila.
Većina modnih časopisa za vreme zimskih rasprodaja bavi se davanjem indikacija gde i kako kupovati ono što će se nositi i u narednom periodu jer su nedelje mode u kojima su se nosili modeli za proleće/leto 2007. bile u septembru, te se unapred zna šta je ono što će biti moderno. Ove godine prednost i dalje imaju pune štikle napravljene od kanapa, zatim cipele sa malim otvorom napred za prste, lakovane velike torbe i mnogo toga što je u Italiji moglo da se kupi do sada, te su se te stvari odlično prodavale za vreme rasprodaja.

Internet
Ukoliko na internet pretraživaču ukucate low cost izaći će vam na hiljade sajtova koji su posvećeni loukost ponudama; najviše je onih koje su posvećene avionskim letovima, ali detaljnijom pretragom naći ćete mnoge ponude i za hotele, smeštaj u nekom evropskom gradu, restoran, autlet centar ili pijacu.
I kad smo već kod interneta, ne smemo da zaboravimo ebay ili sajt poput www.like.com na kome možete da ukucate naziv torbe koja vam se dopada, na primer Chloe i sajt će vam izbaciti sve torbe koje liče na tu torbu, ali koštaju mnogo manje. Ili yoox.com koji nudi poznate firme po mnogo manjoj ceni.

Ostale vestiArhiva