U proteklih deset godina, od kada je „duboko plavo” (Deep Blue) postao prvi superkompjuter koji je u šahu pobedio svetskog prvaka Garija Kasparova, računarska snaga se povećala gotovo 25.000 puta! A koliko su ljudi napredovali?
Maločas pomenuti računar, napravljen davne 1997. godine, imao je 32 procesora i bio u stanju da obradi 200 miliona šahovskih poteza u sekundi, što je bilo dovoljno za pobedu u šest istorijskih partija na 64 crno-bela polja.
Donedavno najbrži na svetu, IBM-ov „plavi gen” (Blue Gene), daleki potomak „dubokog plavog”, koji ima 131.000 procesora i obrađuje 280 triliona računskih radnji u sekundi. Naučniku sa običnim kalkulatorom trebalo bi 177.000 godina da završi isti posao koji dotična skalamerija uradi u samo jednoj jedinoj sekundi!
Zamisao koja je prvi put primenjena u superkompjuteru „duboko plavo” (paralelno procesiranje miliona operacija) poslužila je kao osnova za izradu „plavog gena”, a oni su bili preteča procesora s više jezgara odskora korišćenih i u ličnim računarima.

Svi protiv IBM-a
Superkompjuteri poput „plavog gena” koriste se u laboratorijima naučnih, obrazovnih i državnih ustanova u kojima služe kao potpora istraživanjima u prirodnim naukama (proučavanje ustrojstva proteina, ispitivanja gena, proučavanje mozga), hidrodinamici, kvantnoj hemiji, astronomiji i izučavanju svemira, matematici i oponašanju klimatskih promena.
Danas su mašine sa ovim imenom (Blue Gene) na prvom i trećem mestu liste TOP 500 najbržih svetskih superkompjutera. Najbrži računar na planeti nalazi se u Nacionalnoj laboratoriji Lorens Livermor u sastavu Ministarstva energetike SAD.
Kompanija „San majkrosistems” (Sun Microsystems) je nedavno na Međunarodnoj konferenciji posvećenoj superkompjuterima 2007. (International Supercomputer Conference, ISC), u nemačkom gradu Drezdenu, prikazala svoju novu uzdanicu „sazvežđe” (Constellation).
Računar Constellation zasnovan je na AMD-ovom procesoru Opteron sa četiri jezgra (radni naziv Barcelona), za kojeg predstavnici obe kompanije kažu da će biti najbrži u ovoj godini – jedino se ne zna tačan dan pojaviljivanja u prodaji. Predstavnici „Sana” veruju da će se to ubrzo dogoditi i da će „sazvežđe” na vreme biti isporučeno, a time uskočiti na sledeću listu 500 najbržih u novembru.
Iskreno govoreći, ne krije se da je on takmac IBM-ovim superkompjuterima koji preovlađuju na spisku najbržih u svetu – gotovo polovina (47,8 odsto). „San” računa na nekoliko prednosti svojeg hitrog trkača, a to su pre svega uobičajeni delovi (standardne komponente) – procesori x64, serveri i skladišta podataka x4500 sa oznakom ove kompanije. Računar se zasniva na operativnim sistemima otvorenog koda „solaris” (Solaris) ili „linuks” (Linux), a „plavi gen” na zatvorenom.

Planina laptopova
IBM-ov najnoviji potomak „plavog gena” (Blue Gene/P), nedavno obznanjen, nadmašio je tri puta svojeg prethodnika (Blue Gene/L) s gotovo tri petaflopsa (3.000 teraflopsa ili tri triliona operacija s pokretnim zarezom u sekundi), a moćniji je od uobičajenog kućnog (PC), čak, 100.000 puta. Trebalo bi poslagati prenosnih (laptop) “davida” na gomilu visoku , najmanje, kao osrednji planinski vrh (više od 2.700 metara) da bi se dostigla brzina obrade novopečenog “golijata” u jednoj jedinoj sekundi!
„Sazvežđe”, pak, ima 131.072 procesorskih jezgara, dostiže brzinu od 1,08 petaflopsa, 100 terabajta (TB) memorije i brzinu ulazno-izlaznih operacija od tri terabita u sekundi (TB/s).
Poznat je kupac prvog – Teksaski centar za napredne kompjutere (Texas Advanced Computer Center) na istoimenom univerzitetu u Ostinu. Skalamerija će koštati 59 miliona dolara, a novac za kupovinu odobrila je Nacionalna naučna fondacija SAD.
Lista 500 najbržih sastavlja se na osnovu rezultata na referentnom testu (Linpack), osmišljenom na Univerzitetu Majnhajm (Nemačka), u Nacionalnoj laboratoriji Lorens Livermor i na Univerzitetu Tenesi (SAD). Dva puta godišnje se dopunjava novim podacima.
U novembru 2006. peti put zaredom bio je prvi IBM-ov superkompjuter „plavi gen el” (Blue Gene/L), u Nacionalnoj laboratoriji Lorens Livermor. Drugo mesto držala je „crvena oluja” (Red Storm) kompanije „Krej”, u američkoj Nacionalnoj laboratoriji Sandija, a treće je zauzimao još jedan „plavi gen”, smešten u IBM-ovom istraživačkom centru Tomas Votson.
Najesen će se, očigledno, redosled malčice promeniti.

Ostale vestiArhiva