Nagle promene temperature i vremena koje smo ovog leta doživeli nekoliko puta veoma utiču na oraganizam i zdravlje ljudi.

Oblaci pogoduju ispitima
Studenti tokom oblačnih dana više pažnje posvećuju akademskim dostignućima, dok su tokom sunčanih zaokupljeni društvom.

Grmljavina donosi olakšanje
Kiša i grmljavina donose olakšanje, i to ne samo jer konačno podižu pritisak nakon neizdržive ciklone, nego i zato jer je vazduh prepun negativno nabijenih iona. Oni čiste vazduh i popravljaju raspoloženje.

Plavetnilo podiže samopouzdanje
Vedro nebo podiže raspoloženje. Samopoštovanje i sampouzdanje su znatno veći, ljudi odvažniji.

Hladnoća preti bolestima
Hladnoća povećava rizik od bolesti krvnih sudova jer je veća sklonost zgrušavanju, a hladnijih dana tokom leta troši se više antidepresiva.

Promene pritiska izazivaju migrenu
Migrena je povezana s vlagom, vetrom i naglim promenama koje se događaju u periodu od jedan ili dva dana. Migrenu može uzrokovati i nizak i visok pritisak.
Oluje, obilne kiše i vetrovi izazivaju glavobolje, depresiju, pojačavaju alergijske reakcije, a mogu da dovedu i do infekcije kože.
Većina meteoropata ima izražene simptome 24 do 48 sati pre promene vremena i određenih dešavanja u atmosferi, a sa njihovom pojavom tegobe se ublažavaju. Tako su neki ljudi pravi „živi barometri“.

Oluja - kriza za reumatičare
Oluju će prvi osetiti reumatičari. Promene vremenskih uslova su karakteristične kod reumatskih oboljenja. Glavne tegobe ove grupe pacijenata su bol, ukočenost zglobova i mišića, smanjena radna aktivnost i nervna labilnost, što se najčešće javlja uticajem frontova, povećanjem vlage i pada atmosferskog pritiska. Ovi bolesnici su pravi predstavnici meteoropata i oni prvi osećaju promenu vremena. Nagle promene vremena, prelazak sa toplo- suvog na hladno- vlažno vreme, toplo- vlažnog na hladno- suvo i toplo- suvog na toplo- vlažno deluju nepovoljno na ove bolesnike. Za ove bolesnike je najpovoljniji juli mesec, dok u junu i avgustu dolazi do pogoršanja stanja.

Moždani udari zbog niskog pritiska vazduha
Najveći broj moždanih krvavljenja nastaje kod povišene spoljašnje temperature, relativne vlažnosti iznad 40% i nižeg atmosferskog pritiska (ispod 1010 mbara). Utvrđeno je da preko 80% bolesnika sa povišenim arterijskim pritiskom i glavoboljom oseća tegobe i dva dana pre promene vremena. Poremećaji krvotoka u mozgu- moždani udari javljaju se češće kod osoba preko 50 godine života, a u poslednje vreme sve češće kod mlađih čak i od 30 godina i to naročito kod povećane vlažnosti vazduha, pada temperature i pojačanog vetra, kada su i najčešći moždani udari koji se završavaju fatalno. Smatra se da je prodor hladnog fronta u letnjim mesecima opasniji od prodora toplog u hladnom periodu za pojavu moždanog udara.

Nesanica zbog vetra
Kod jedne od tri osobe vetar ima veliki uticaj na zdravlje. Uzrok je glavoboljama, depresiji i nesanici, a češće su i pojave prehlade, gripa i upala kože. Topli vetrovi pogubno deluje na raspoloženje. Niži pritisak vazduha usporava mentalne aktivnosti i skraćuje pažnju i pamćenje. Bolovi u zglobovima i simptomi osteoartritisa jači su kad su pritisak i temperatura vazduha niski, a tada raste i broj porođaja.

Lepo vreme - visok pritisak
Ipak sunce, kao i drugi vremenski uslovi, može imati i pogubne uticaje. Visok pritisak se najčešće povezuje s vedrim vremenom i još vedrijim raspoloženjem, ali dođe li naglo - uzrokuje migrene.

Topao vetar izaziva psihoze
Psihoze su veoma rasprostranjena grupa oboljenja koje predstavljaju veliki problem, kako u pogledu same karakteristike oboljenja, tako i u pogledu nepovoljne prognoze. Kod ovih ljudi je smanjena adaptacija na spoljašnje promene atmosferskih činilaca, što se manifeastuje pojavom određenih simptoma. Prodor toplog i vlažnog vazduha sa pojačanim južnim, toplim vetrom dovodi do pogoršanja kod psihotičnih bolesnika dovodeći do nastanka psihomotornog nemira, pojačane aktivnosti i agresivnosti. Ovakvi iritativni faktori nadražuju vegetativne centre dovodeći do povećanja krvnog pritiska, napetosti mišića, pojačane refleksne aktivnosti, kao i razdražljivosti. Ovim se pogoršava osnovna bolest. Takođe je primećeno pogoršanje pri prelasku sa hladno- vlažnog na hladno- suvo vreme.
Porast broja psihotičnih bolesnika, kao i pogoršanje stanja je zabeleženo u februaru, aprilu, maju, junu, julu, septembru i novembru, a smanjen broj u januaru, martu, avgustu i oktobru.

Ostale vestiArhiva