"Reci mi kakvu obuću nosiš pa ću ti reći ko si", kaže Džun Svan, britanska istoričarka obuće iz Northemptona.
"Cipele najbolje pokazuju kako se osoba oseća. Istorijska razdoblja prosperiteta i oskudice mogu se pratiti po visini potpetica, a zveckanje oružjem odražava se u konfiguraciji špica cipela. Društvene promene, mogu se izmeriti i debljinom djonova", dodaje ona.
Obuća svedoči o statusu, polu, etničkoj pripadnosti, religiji, zanimanju, političkoj orijentaciji... Još je Maksim Gorki napisao da će čvrste čizme "više doprineti pobedi socijalizma nego čvrsta šaka".
Zato i nije čudo što ih pojedine osobe jednostavno obožavaju i nikada im nije dosta. Naročito ako su vrhunski izradjene, poput onih kakve pravi Manolo Blanik.
Obuću koju je on dizajnirao proslavile su Keri, Šarlot, Miranda i Samanta iz serije "Seks i grad". Medjutim, i dame koje ih nikada nisu "prošetale" znaju da to nisu samo cipele - to su ručno radjeni komadi obuće namenjeni isključivo ženama sa stilom.
Manolo Blanik (Manolo Blahnik) je rodjen 1943. godine u Santa Kruzu na Kanarskim ostrvima. Pre odlaska u Pariz, studirao je pravo i književnost na Ženevskom univerzitetu. U Pariz odlazi 1968. na studije umetnosti.
U London se preselio dve godine kasnije. Jednom prilikom, tokom posete Njujorku, pokazao je svoj portfolio nekolicini modnih urednika, uključujući i Dajanu Vrilend, koja je tad bila glavna urednica "Voga" (Vogue). Ona ga je podstakla da se koncentriše na dizajn obuće.
Posle nekog vremena Blanik se povezao s italijanskim proizvodjačem cipela i 1973. godine otvorio je svoj prvi butik u Londonu.
Tako je Manolo Blanik postao jedan od najpoznatijih dizajnera obuće, dajući svoj doprinos kolekcijama mnogih modnih kreatora kao što su Peri Elis, Kelvin Klajn, Džin Mur, Zandra, Iv Sen Loren...
Blanik cipelice su uglavnom od obojene kože, najčešće su "špicaste", a pravi ljubitelji kažu da su neodoljive: "Želiš da ih prošetaš ulicom, povedeš u krevet. To su cipele dostojne princeze: štras, perje, šljokice, dugmići, mašne, kuglice, nitne, lanci, trakice, svila, komadići korala, čipka, krzno, krokodilska koža, nojevo perje... sve osim dlake jednoroga".
Medjutim, Feragamo je uporno tvrdio da stil nije dovoljan i da cipele moraju biti i udobne. A Blanik? Na kritike da su njegove cipele sprave za mučenje, kaže: "To nisam čuo. Žene mi govore da obožavaju moje cipele. Neke ih i ne skidaju. Ali, zar cipele zapravo nisu steznik za stopalo?"
Da. Steznik koji obožavate...
U modnim krugovima često se prepričavaju brojne anegdote u vezi s ovim ekscentričnim magom za cipele. Evo jedne:
"Ništa od njene dobre prodje u Londonu", uzdiše Manolo Blanik držeći natikaču od svile i krzna kao da je od porcelana, i nastavlja: "Britanci! Društva za zaštitu životinja! Zabranjen lov na lisice! Zabranjeno gadjati ptice! Svašta! Neće da kupe ovakvu cipelu, ali jedu zečeve i slične jadne životinjice".
A da li znate da kada Manolo umre, neće biti ni "manolica" - ne postoji naslednik ili učenik. Ništa od toga. Manolo Blanik ne želi da njegovo ime živi bez njega.
Koliko će tek onda koštati par cipelica s njegovim potpisom? Da li će dostići cenu Pikasovih slika? Ako ste srećnica koja ih poseduje - čuvajte ih. Nikada se ne zna.

Ostale vestiArhiva