Gospodin Ford (devojačko Ford) rođen je u Ostinu (država Texas), gde je još kao dečačić slagao svoje Guči mokasine na uzglavlje ni ne sluteći da će baš on devedesetih fiorentinsku kuću izvući iz bankrota i od nje napraviti najuzorniju modnu imperiju 20. veka. No, sa sedamnaest godina maleni Toma odlazi u NY da studira arhitekturu na Parsons univerzitetu gde usamljen sedi u svojoj malenoj studentskoj sobici. Jedne večeri kolega sa časova istorije umetnosti ga poziva na zabavu na kojoj se sasvim slučajno zadesio i sam Endi Vorhol koji ih vodi kasnije sa sobom u Studio 54... Ostalo je Guči...
Tih godina, Tom je radije đuskao u Studiu 54 uz Donu Samer, nego što je posećivao školu, a, kako sam kaže, radove je u jutarnjim časovima pisao na salveti (?!). Za život je zarađivao kao model, a u jednom trenutku na televiziji se vrtelo njegovih 12 reklama. Parsons školu za dizajn u Njujorku zamenjuje istom u Parizu gde i završava studije.

Pravila stila Toma Forda:
- budite samouvereni
- zakopčajte sako, istog trenutka ćete izgledati 10 kg mršaviji
- nikada ne zakopčavajte više od jednog dugmeta na sakou
- ne možete zauvek nositi trendy garderobu, svi jednog dana moraju da odrastu

Dizajnersku karijeru započinje 1986. kod Keti Hardvik i 1988. kod Peri Elisa kao dizajn direktor ispod Marka Džejkobsa, sve do najznačajnije 1990 godine. Još tada Tom je bio u vezi sa Ričardom Baklijem koji se teško razboljeva od raka. Kako bi pobegli od užurbanog života Njujorka, Ford prihvata ponudu Gučija na mesto dizajnera ženske linije i seli se u Italiju. Do 1992. stvari u Gučiju nisu bas išle najbolje sve dok 1994. nije postao direktor dizajna, a zatim i kreativni direktor kompletnog Gučija. 1995. godine Tom uzima sudbinu Gučija u svoje ruke i unajmljuje IN francusku stilisticu Karin Rojtfeld, kao i fotografa Maria Testina kako bi predstavio potpuno nouveau riche Guči. Od tada pa do danas glad sveta za Gučijem nije prestala. Svi su hteli sve, i to što više – od nosiljki, preko povodaca za pse, tapeta, do torbe za pelene – sve je moralo biti Guči, pa i sama Guči G kuća, dizajnirana od strane Ore Ita kao odgovor na kompletno Guči ludilo. Pored toga što je kuća bila izmišljeni projekat Ore Ita, telefon za narudžbine se usijao.

A nije se sve to slučajno desilo...
Tom Ford nije bio osoba zadužena samo za dizajn lepih haljina. Osim što je osmislio potpuno novi imidž kuće (nešto poput sex, drugs & rock’n’roll), ništa sa potpisom Guči nije se moglo pojaviti bez Tomovog aminovanja. Kompletna Guči priča bila je njegovo delo – od haljina, preko tašni, parfema, sve do izgleda prodavnica i reklamnih kampanja. Ford je diktirao i diktirao asistentima, noću držeći notes pored stola za slučaj da mu u tih par sati sna koje je imao padne neka sjajna ideja na pamet. Najzad za spokesman-a Guči je imao Toma Forda lično, samo sexy božanstvo. Svi koji su kupovali Guči, u svojoj najdubljoj intimi su u stvari samo želeli da imaju golog Toma Forda na sebi, eventualno u košulji nepristojno otkopčanoj za dva dugmeta više od uobičajenog, što će i postati potpis Guči muškarca. Kako sam Ford kaže, on nije uopšte dizajnirao s namerom da izmisli nešto novo, jednostavno se sasvim slučajno desilo da milioni ljudi širom sveta imaju ukus sličan njemu... na svu sreću po Guči..

Ostale vestiArhiva