U banci, na aerodromu, prilikom plaćanja putarine, Amerikanci znaju da ih verovatno snimaju bezbednosne kamere i to prihvataju. Broj budnih elektronskih očiju raste u Americi brzinom od oko 150 svake nedelje. Neke od ovih kamera ne prave samo video već i zvučne snimke. Džon Luin radi u čikaškoj policiji:
„Na mestima u blizini kamera ima manje kriminala. Možda nije moguće postaviti policajca na svakom ćošku, ali je moguće postaviti kameru na svakom ćošku“.
Četiri miliona kamera i senzora u Londonu pomoglo je u identifikovanju osumnjičenih u neuspešnim bombaškim napadima u junu, kao i onih koji su učestvovali u planiranju napada pre dve godine. Veći američki gradovi uključuju se u ovaj trend. Njujork je postavio još tri hiljade kamera. U Vašingtonu, San Francisku i drugde lokalne vlade takođe postavljaju dodatne kamere. Prema nedavnoj anketi, 75 odsto Amerikanaca podržava korišćenje kamera. Međutim, bezbednosni ekspert Džeri Hauer se ne slaže:
„Ako je neko spreman da žrtvuje svoj život da bi izvršio teroristički napad, bezbednosne kamere neće imati takoreći nikakav efekat“, kaže on.
Aktivisti za zaštitu građanskih sloboda, poput Melise Ngo, brinu zbog mogućih zloupotreba i narušavanja privatnosti. „Rizikujemo da postanemo društvo u kojem se osmatra svaki pokret“, kaže ona.
Njujorška policija koristila je i specijalne kamere za noćno osmatranje tokom poslednje republikanske konvencije u tom gradu, dok su kamere na aerodromu u San Francisku zloupotrebljene za snimanje žena. S druge strane, policijski i bezbednosni zvaničnici kažu da, mada kamere uvek ne sprečavaju kriminal, one mogu da smanje učestalost prekršaja i da pomognu u hvatanju počinilaca.

Ostale vestiArhiva