Bisere, bele kuglice sedefastog sjaja, nekada su nosile samo bogate dame, u skorijoj prošlosti bakice koje paze o stajlingu i kada idu na pijacu, dok se danas biseri nose i uz patike, džins, bikini… I to nije loše. Tako je radila još Koko Šanel.
“Ženama je potrebno mnogo, mnogo bisera i u svakoj prilici”, govorila je ova dama, koja je oko vrata i ručnog zgloba nosila hiljade nanizanih bisera. Ona ih je čak stavila i umesto dugmića na čuvenim Šanel kostimima.
Najpoznatiji biseri na svetu su “Akoja” (Akoya perls). To su japanski biseri kojima se rado kitila i Elizabet Tejlor, a njoj treba verovati kada je nakit u pitanju. Medjutim, ista dama poseduje i “La Peregrina” bisere. Reč je takodje o vrhunskim primercima, sjajno bele boje, koji su pronadjeni u Panami u 16. veku. Njih je još španski kralj Filip II poklonio svojoj nevesti kraljici Meri, a Elizabet Tejlor ih je dobila od Ričarda Bartona za dan zaljubljenih 1969. godine.
Naravno da priča o “kindjurenju perlicama” ne bi bila potpuna bez Kartijeovih bisera, ili onih koji se mogu kupiti u “Tiffany & Co“. Uostalom, setite se početne scene filma "Doručak kod Tifanija“ i Odri Hepbern - imala je pundju, naočari sa velikim okvirom, crnu haljinu, dugačke rukavice i nisku bisera, naravno.

Ima ih u dagnjama, ostrigama...
Bisera nema u svakoj školjci - tek u svakoj drugoj se nalazi mala dragocena kuglica, od čega je samo 5 procenata vrhunskog kvaliteta. Da bi pronašli ovo “belo zlato” kako drugačije zovu bisere, ronioci idu do velikih dubina, a njihov posao je kocka - nikada se ne zna kakav će “ulov” biti. Čak i na farmama ostriga “proizvodenja” je neizvesna.
Biser je jedini dragulj koji proizvodi životinja. Samo 20 od 8.000 mekušaca može da “napravi” biser, a to su, izmejdu ostalih, ostrige, dagnje, velike spiralne školjke…
Biser nastaje kada u školjku udje neki strani predmet zbog čega ovaj mekušac počne da luči svoje oružje - slojevitu sedefastu materiju koja se zove nekar. Ako "borba“ traje nekoliko godina onda nastane biser. Eto zbog čega su bisri nadjeni u prirodi retki i zašto ih ljudi gaje školjke koje ih proizvode. Prvi je to uradio Japanac Kokiči Mikimoto. Od kada je 1896. patentirao uzgajanje bisera u slanoj vodi trebalo je da prodje nekoliko decenija da bi taj novi način bio opšteprihvaćen.
Medjutim upravo nisku Mikimoto bisera kupio je, 1954, na medenom mesecu u Japanu, Džo Dimadjo svojoj voljenoj Merilin Monro.

Najveći su na Tahitiju
Danas postoji preko 500 farmi širom sveta, kako skatkovodnih tako i morskih. Gajeni biseri uglavnom imaju od 2 do 14 milimetra u obimu. Najčešće su okrugli, ali ih ima i u obliku suze ili ovala. S obzirom na to da su biseri uvek u modi, i da ih svaka devojka želi, za one koje ih ne mogu priuštiti postoje odlične imitacije. Tako se biseri prave i od stakla, plastike, keramike, a postoje i biseri od peska.
Najveći biseri su sa Tahitija i imaju neverovatnu boju - sivocrnu, ali i zelenu, što ih čini posebnim. Biseri se najčešće nižu na svilene trake, a izmedju svakog se vezuje mali čvor da se ne bi medjusobno oštetili.

Umetnost
Ovaj jednstveni dragulj ušao je i u umetnost. Da li ste gledali film “Devojka sa bisernom mindjušom” u kojem Skarlet Johanson pozira čuvenom slikaru Johanu Verneru?
Da li ste pročitali istoimenu knjigu koju je napisala Trejsi Ševalije?
Niste? Onda ne treba ni da nosite bisere!
Pre nego što se okitite obavezno potražite u nekoj enciklopediji tu čuvenu sliku. Prelepa je, kao i biser koji je ovekovečio holandski umetnik u 17. veku.

Ostale vestiArhiva