Evropska unija novčano potpomaže da se hiljade crteža i naučnih zamisli slavnog Leonarda da Vinčija prebaci u digitalni oblik, jer su ih do sada mogli videti samo stručnjaci, a posle presnimavanja biće svima dostupni besplatno.
Muzej u rodnom gradu do sada je snimio oko 3.000 od predviđenih 12.000 stranica rukopisa. Isprva će arhiva, pod imenom E-Leo, biti na raspolaganju na italijanskom jeziku.
Crteži s kraja 15. i početka 16. stoleća posetiocima stranica otkrivaju široku lepezu interesovanja slavnog renesansnog umetnika od geometrije, astronomije, botanike, zoologije do ratnih mašina i ptičjeg leta. Svi tekstovi pisani su kao u ogledalu, zdesna nalevo, jer Leonardo da Vinči nije hteo da zamrlja napisano. Uprkos tome, veliki deo tekstova teško je odgonetnuti zato što se na istom listu papira nalazi više tehničkih opisa i na to se, na primer, nadovezuje popis za kupovinu.
Radovi Leonarda da Vinčija su raštrkani širom Evrope u deset odvojenih rukopisa. Iako je većina vraćena u Italiju posle njegove smrti 1519. godine, arhivi su naknadno cepkani i najvećim delom završili su u Napoleonovim rukama. „Lesterski kod” kupio je Bil Gejts 1994. za 30,8 miliona dolara, čime je postao najskuplja knjiga na svetu.
Englesko izdanje (verzija) arhive očekuje se za dva meseca.

Ostale vestiArhiva