Stara je to priča: svet je zvuk. Nakon vekova u kojima je svetlost iz određenih razloga imala primat, zvuk doživljava izvestan preporod u nauci digitalnog doba i Interneta.
Jedan od ključnih digitalnih umetnika našeg doba je Brajan Ino, kompozitor koji je muziku shvatio kao deo veće celine, nerazlučenu od ostalih estetskih kategorija i čovekovih saznajnih moći. Ovaj „multimedijalni” (tačnije: sublimni) umetnik je krajem juna izložio svoj projekat „77 miliona slika” u medijskom centru – galeriji Ars Virtua koja postoji samo u prostorima društvene igre Second Life. Spajanjem generatora slika i zvuka na osnovu malog broja rukom rađenih slika, Brajan Ino je svoju ambijentalnu jukstapoziciju slike i zvuka predstavio 2006. godine u više gradova Amerike i Evrope.
Novom postavkom ove „bezgranične” izložbe u okvirima sve ozbiljnije društvene igre, on je još jednom potvrdio svoje visprene uvide. Najpre, da nauka svojim istraživanjem zvučnih aspekata tehnologija budućnosti prednjači nad konzervativnijim digitalnim umetnicima koji se još tvrdokorno drže vizuelnog; da audio-vizuelni spektakl predstavlja budućnost zabave (ako ne i kulture); takođe, da taj slom jedinstvenog umetničkog doživljaja predstavlja iskonskiju varijantu „tipično ljudskog”.
Tim stavovima Brajan Ino je definisao i svoju naglašenu humanost, stvaranje nove kulture ljudskog okruženja. U primeru „77 miliona slika” reč je o zvuku artificijelnih predela. Pojedinačni aspekti ove izložbe mogu se videti na adresi www.77milionpaintings.com, kao i na sajtu samog Inoa, www.enoweb.co.uk. A ne mogu propustiti da pomenem malu, ali važnu ulogu u ovom svetskom procesu koji je odigrao Elektronski studio Radio Beograda i Vladan Radovanović.
Drugi pol društvene „angažovanosti” digitalne umetnosti može se videti na sajtu www.turbulence.org, jednom od dugovečnijih (postoji od 1996. godine) portala koji se bave istraživanjem izražajnih sredstava digitalne kulture. Jedan od projekata iz 2003. godine pod nazivom World of Awe (na istoimenoj internet-adresi) predstavlja apokaliptičnu viziju sukoba svetova Izlaska/Zalaska ili Istoka/Zapada.
Ovo delo se sastoji u prožimanju virtuelnih predela sa simbolima ovozemaljske socijalne i političke realnosti. Kombinujući sva dostupna digitalna izražajna sredstva (virtuelne pejzaže, zvuk, video-dokument, pismo) projekat odvojenih i sukobljenih stvarnosti američke, hebrejske i arapske kulture kreira univerzum novih vizuelnih i zvučnih značenja.
Grupa digitalnih umetnika „Sveta straha” je smisao gorućih problema sveta izrazima kreiranjem simbola koji potiču iz kulturne tradicije (pustinja, kapije, rat svetova, nerazumevanje, netrpeljivost prema razlikama), ali saobraženih digitalnim uslovima, sintezi svih mogućnosti.
Introventno delo Brajana Inoa usredsređeno na kreiranje novih prostora zvuka, i neskrivena zabrinutost autora „Sveta straha” za dramatičnu krizu savremenog društva, ujedinjuje vizija postepenog gubljenja samostalnosti pojedinih izražajnih sredstava kroz ključne pojmove digitalne estetike: multimedijalnost, interaktivnost, delovanje. Izgleda da će ključna reč ove estetike biti: sinestezija ili sinteza verbo-voko-vizuelnog.

Ostale vestiArhiva