Ljudi koji jednostavno ne mogu da prestanu da jedu, mogu za to, bar delimično, da okrive svoje gene, poručuju američki stručnjaci sa Univerziteta u Bafalu. Oni tvrde da do 50 odsto stanovništva nosi varijaciju gena zbog koje jedući osećaju dodatno zadovoljstvo, pa su spremni da se za hranu dvostruko više potrude od ostalih, prenosi Rojters.
U pitanju je gen koji deluje na dopamin, hemijsko jedinjenje koje je neurotransmiter, odnosno značajni prenosilac poruka u organizmu.
Taj gen ne dovodi se samo u vezu sa preteranim jedenjem, već i sa zavisnošću od droge, zloupotrebom alkohola i kockarskom strašću - aktivnostima koje mogu da pruže zadovoljstvo, odnosno neku vrstu nagrade.
Tim sa Univerziteta u Bafalu, koji je predvodila dr Dženifer Templ, sproveo je istraživanje na 74 dobrovoljaca, kojima su ponudjene razne ukusne grickalice, uključujući čips i čokoladu. Ispitanici su mislili da je u pitanju testiranje ukusa hrane, a tim dr Templ pratio je ko medju njima najviše jede.
Ispitanicima su uradjeni i genetski testovi, sa ciljem otkrivanja eventualnih varijacija dva gena koji utiču na nivo dopamina. Ispostavilo se da jedan od tih gena ne utiče na jedenje, ali je varijacija Taq1 A1 imala očigledan uticaj na konzumiranje hrane.
Ljudi nose dve kopije svakog gena - jednu od majke i jednu od oca. Gotovo polovina stanovništva ima jednu A1 i jednu A2 verziju, dok druga polovina manje više ima dve A2 kopije, a osobe sa dve A1 kopije su veoma retke. Osobe sa dve kopije A2 lako doživljavaju osećaj nagradjenosti, dok oni koji imaju i verziju A1 moraju više da se potrude da bi osetili zadovoljstvo, pokazalo je američko istraživanje.
Tim naučnika dao je ispitanicima jednostavan kompjuterski test (igricu) da bi utvrdio ko je spreman najviše da se trudi da bi došao do hrane (ispitanici su tokom testa osvajali poene koje su menjali za grickalice, a mogli su i da napuste igru u svakom trenutku).
Ljudi sa varijacijom A1, koji su uz to bili gojazni, dva puta su se duže posvetili ovom testu od onih koji ili nisu bili gojazni, ili su bili gojazni, ali nisu imali varijaciju A1.
"Radili su dva puta više da bi došli do hrane", naglašava dr Templ, dodajući da ovaj nalaz može da objasni zašto mnogi ljudi nastavljaju da jedu i pošto više nisu gladni.
Medjutim, ne bira svako hranu kao nagradu - za neki ljude je veća nagrada alkohol, za druge kocka, za treće droga. Dr Templ i njen tim stoga planiraju da obave istraživanje na većem uzorku da bi ustanovili da li su okolina ili geni presudni za vrstu nagrade koju čovek bira.
Činjenica da je tim s Univerziteta u Bafalu pronašao dokaze da hemijskom manipulacijom nivoa dopamina mogu da se promene navike u jelu mogla bi da omogući proizvodnju efikasnijih lekova za slabljenje.

Ostale vestiArhiva