Pre skoro 20 godina, kada su zemlje širom sveta odlučile da se bore protiv dečije paralize, od tog virusa je svakodnevno oboljevalo hiljadu dece. Virus je pogadjao žitelje 125 zemalja na 5 kontinenata.
Na iskorenjivanju bolesti se radi čak i u ratnim zonama kao što je Irak.Svetska zdravstvena organizacija navodi da je od 1988. više od dve milijarde dece primilo vakcinu protiv dečije paralize - zahvaljujući milionima volontera koji su radili na imunizaciji, od kojih su mnogi rizikovali i sopstveni život. U Iraku nije bilo slučajeva dečije paralize sedam godina.
Kampanje imunizacije su podržavali nacionalne vlade, Svetska zdravstvena organizacija, Dečiji fond Ujedinjenih Nacija, američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti i humanitarna organizacija Rotari internešnal.
Države su ustanovile Nacionalne dane imunizacije, a zabrinute grupe su održavale "dane mira" tokom kojih su deca mogla da prime dve kapi oralne vakcine protiv dečje paralize. Ideja je bila imunizovati decu koja nisu primila vakcinu i pojačati otpornost dece koja su već vakcinisana.
Dečija paraliza postoji uglavnom u samo četiri zemlje: Pakistanu, Indiji, Avganistanu i Nigeriji. Medjutim, novi slučajevi u Sudanu podstakli su zdravstvene zvaničnike da pokrenu kampanju imunizacije širom zemlje kako bi zadržali bolest pod kontrolom i sprečili ponovno širenje, piše Glas Amerike (VOA).
Zemlja sa najviše slučajeva dečje paralize je Nigerija sa 56 odsto svih slučajeva na svetu. Lekar Džon Endrus, koji je radio na iskorenjivanju bolesti u ime Svetske zdravstvene organizacije, kaže da je Nigerija prekinula vakcinisanje pre nekoliko godina i da je virus mutirao. On naglašava da je jedini put da se vakcinacija nastavi, ali da za to nema dovoljno novca.
Dečija paraliza se veoma lako širi tamo gde mnogo ljudi živi na malom prostoru i u nehigijenskim uslovima. Takvi uslovi možda ne mogu sasvim da se eliminišu, ali ako je kampanja iskorenjivanja dečje paralize uspešna, zdravstveni stručnjaci će moći da rade i na iskorenjivanju drugih bolesti.

Ostale vestiArhiva