Slobodno vreme
Zdravlje
Razvijene kožne ćelije s osobinama matičnih
21.11.2007. 12:00
Izvor: Tanjug
Razvijene kožne ćelije s osobinama matičnih
Gotovo istovremeno, dva tima istraživača na dva kontinenta uspela su da obične ćelije kože učine sposobnim za "kameleonske transformacije" za kakve su inače sposobne samo matične ćelije embriona.
Ova tehnika "direktnog reprogramiranja" omogućava da se izbegnu etičke, političke i praktične prepreke koje obeležavaju pokušaje da se ljudske matične ćelije dobiju kloniranjem embriona, izvestio je AP.
Jedan od timova stručnjaka koji je došao do epohalnog otkrića je sa japanskog Univerziteta Kjoto i njime je rukovodio dr Šinja Jamanaka, dok je drugim, američkim timom, rukovodio Džunjing Ju sa Univerziteta Viskonsina.
Jedan od vodećih stručnjaka za ovu oblast dr Robert Lanca tvrdi da bi ovo ostvarenje moglo da se uporedi s tako nemogućim dostignućem kakvo bi bilo dobijanje zlata od olova.
U svom istraživanju, dr Jamanaka je reprogramirao ćelije kože lica neidentifikovane žene stare 36 godina, dok je američki tim koristio kožu s udne navlake novorodjenčeta.
I japanski i američki stručnjaci su u suštini koristili istu tehniku - upotrebili su viruse kao transportere četiri specifična gena u ćelije kože. Ovi geni poznati su po tome što mogu da "isključuju" i "uključuju" druge gene, ali je još uvek misterija kako im uspeva da proizvedu ćelije koje mogu da imitiraju matične ćelije embriona.
"Ljudi nisu očekivali da će ovo biti tako lako. Hiljade laboratorija u SAD mogu još koliko sutra da urade to isto", izjavio je svetski pionir na polju matičnih ćelija Džejms Tomson, u čijoj laboratoriji je obavljeno američko istraživanje.
Problem s novom tehnikom je što ona, bar zasad, ima za posledicu razaranje DNK kožnih ćelija, čime se otvara mogućnost nastajanja raka. Zbog toga kožne ćelije koje imitiraju matične zasad ne bi mogle da se koriste u osnovne svrhe zbog kojih se zagovora rad na matičnim ćelijama, odnosno za stvaranje tkiva za transplantaciju koje bi teorijski moglo da se upotrebljava u lečenju dijabetesa, Parkinsonove bolesti ili povreda kičmene moždine.
Taj nedostatak bi u budućnosti mogao da se ispravi, što bi mnogi pozdravili, budući da konkurentnoj tehnici kloniranja, osim etičkih problema koje stvara, zameraju da je suviše skupa i nepraktična.