Beli luk ima bogatu i značajnu istoriju u medicini još iz vremena starog Egipta
Ruku na srce, nauka je pažnju na beli luk usmerila tek odnedavno. A što se tiče njegovih lekovitih svojstava, ona su poznata i priznata još iz vremena gradnje egipatskih piramida. Još tada su ga Egipćani koristili, ne samo u ishrani, već i u verskim obredima, pa su glavice belog luka napravljene od gline stavljali u Tutankamonov grob, a nesebično su ga delili i robovima trudeći se da i oni ostanu što duže zdravi.
Hipokrat, otac savremene medicine, upotrebljavao je paru dobijenu kuvanjem belog luka za lečenje grlića materice.
U srednjem veku monasi su žvakali beli luk verujući da će se tako zaštititi od kuge.
U oba svetska rata, kada antibiotici još nisu bili dostupni, lekari su beli luk koristili za dezinfekciju rana i sprečavanje gangrene. Sovjetska vojska se toliko oslanjala na njega da je postao poznat kao „ruski penicilin”.
Iako su i u našem narodu već odavno poznata i cenjena njegova lekovita svojstva, poslednjih godina imamo sve više naučnih saznanja, spoznaja i objektivnih podataka da je beli luk veoma koristan za zdravlje srca i krvnih sudova, pa se s razlogom smatra korisnim u snižavanju holesterola u krvi, obaranju visokog krvnog pritiska i sprečavanju preuranjene arteroskleroze.
Glavni lekoviti sastojak belog luka je alin, iz kojeg u organizmu nastaju sumporna jedinjenja koja daju karakterističan neprijatan miris. Jedno od glavnih jedinjenja koje nastaje iz alina delovanjem enzima alinaze je alicin. Sadržaj alina razlikuje se u belom luku i do deset puta, a i sadržaj jedinjenja nastalih iz njega u raznim preparatima u velikoj meri zavisi od načina ekstrakcije tih materija. Prilikom ekstrakcije na suviše visokim temperaturama smanjuje se enzimska aktivnost alinaze. Stoga i različito proizvedeni preparati na bazi belog luka imaju i do 20 puta različit sadržaj alicina, pa svi oni nemaju isto dejstvo na sprečavanje nastanka arteroskleroze. Ono što je nesumnjivo to je da je beli luk u sirovom stanju veoma delotvoran za snižavanje nivoa holesterola, posebno „lošeg” LDL holesterola u krvi, a čak i do deset odsto ima više drugih pozitivnih učinaka u suzbijanju arteroskleroze.
Beli luk sprečava stvaranje krvnih ugrušaka, a time pomaže poboljšanje cirkulacije i ublažava mogućnost srčanih i moždanih udara, on ima i antikancerogeno delovanje na rast i razvoj tumora, antioksidantno (uništava štetne slobodne radikale), antibiotsko i fungicidno (pomaže u suzbijanju infekcija) delovanje.
Mnogima ipak beli luk teško pada, a niko ne podnosi njegov neprijatan miris. Postoje kapsule sa njegovim ekstraktima. Ali, sa ovim preparatima treba biti oprezan, jer različito proizvedeni preparati imaju različit sadržaj alicina, pa treba obratiti pažnju na ono što piše na bočici. U svakom slučaju, veoma je dobar, naročito svež, i kao preventiva protiv prehlade i gripa.

Ostale vestiArhiva