Slobodno vreme
Tehnologija
IT Srbija (IV):Utopija ili realnost
05.12.2007. 12:00
Izvor: B92
IT Srbija (IV):Utopija ili realnost
Za manje razvijene zemlje i zemlje u tranziciji outsourcing predstavlja šansu da se ostvari saradnja sa razvijenim tržištima, na kojima postoji mogućnost ostvarivanja velike zarade. Ta vrsta saradnje vodi povećanju izvoza, otvaranju novih radnih mesta, kao i osposobljavanju kadrova u novim tehnologijama.
Srbija i te kako može biti konkurentna u IT industriji, pogotovo kad je reč o kadrovima, a može biti jedna od potencijalnih „hit“ destinacija za outsourcing.
Kada su firme locirane u Evropi ousourcing obavlja u istoj vremenskoj zoni ili sa maksimalno +/-1 časom razlike, što je velika prednost u u odnosu na veoma udaljene lokacije. Indija i Kina su toliko vremenski udaljene da veoma često dolazi do zastoja i problema u komunikaciji i izvođenju projekata. Uzmimo za primer neretku sitaciju gde projekt menadžer lociran u SAD, mora da čeka i više od 24h da bi dobio odgovor na pitanje ili zahtev postavljen prethodnog dana.
Zbog istog razloga, naša outsourcing lokacija (čitaj: Srbija) veoma je pogodna, jer su vremenske razlike u odnosu na ostale lokacije zanemarljive, pa problemi u komunikaciji gotovo da ne bi postojali.
Indija danas ostvaruje petinu izvoza računarskih programa u svetu. Kada se uzme u obzir da visokoobrazovani Indijac zarađuje pet puta manje od jednako obrazovanog Amerikanca, ne čudi što su američke informatičke kompanije prebacile svoja poslovanja.
Mi u Srbiji jesmo jeftina radna snaga. Umesto da plati svog radnika 3000-5000 EUR našeg će velika strana kompanija platiti 1000 -1500 EUR, što je daleko iznad prosečne plate u Srbiji.
Outsourcing je širok pojam i ne odnosi se samo na programiranje ili web dizajn, mada se najčešće outsorsuju projekti iz ovih oblasti, a naša šansa u outsourcingu je velika ukoliko edukujemo stanovništvo i aktivno počnemo da delujemo u tom smeru.
Jovan Marjanović, direktor američke softverske kompanije SAS za Centralnu i Istočnu Evropu kaže da perspektivu srpskih informatičara ne vidi u pravljenju softverskih alata, pa čak ni softverskih aplikacija, već apsolutno u svemu što predstavlja primenu informatike u bankarstvu, trgovini, medijima, kulturi… U tim granama postoji jasna komparativna prednost Srbije u odnosu na okruženje.
Međutim, građani moraju prvo da se informatički opismene da bi mogli da koriste buduće resurse I ostvaruju postavljene ciljeve buduće strategije za razvoj IT industrije Srbije. U protivnom, resursi neće biti dovoljno iskorišćeni zato što će mali procenat građanstva znati da ih koristi.