Aleksandrijska biblioteka na Internetu jeste ideja koja svojom grandioznošću zaokuplja mnoge umove. Wikipedija, Project Gutenberg, Univerzalna biblioteka Karnedži Melon, Google E-book, Internet arhiva, i najnoviji, Projekat "Milion knjiga" (www.ulib. org) bledi su pokušaji da se na Internetu, na jednom mestu, skupi znanje koje je čovečanstvo kroz istoriju steklo. Kao najveći problem "novoaleksandrijskom poduhvatu" pioniri svima dostupnog obrazovanja navode - autorska prava. Delo od opšteg značaja za čovečanstvo ne dobija se bez novca, jer ga nije stvorilo čovečanstvo, već pojedinci - glasi presuda.
Naime, digitalizacija umne svojine pod kontrolom je organizacije DRM (Digital Rights Management), koja je zadužena za ograničavanje pristupa digitalnim sadržajima koji su zaštićeni. Inovatori insistiraju da pristup prikupljenim sadržajima bude besplatan, što je gotovo neizvodljivo za digitalizovane materijale starije od 1923. godine, pa ćemo se umesto s traženom knjigom, na Internetu najčešće susresti sa 85 odsto cenzure koju možemo slomiti samo - plaćanjem.
E-book je strandardizovan tip e-texta, prilagođen čitačima koji u vašoj torbi zauzimaju znatno manje mesta nego što bi zauzela knjiga. Pored firmi koje preko Interneta prodaju ovakve stvari, u poslednje vreme se našao i pozamašan broj sajtova koji ove knjige digitalizuju i nude besplatno - težeći svima dostupnom i besplatnom obrazovanju.
Prednost E-booka je u pretraživosti, hiperlinkovanim referencama, štednji prostora (na jedan CD staje 500 knjiga koje fizički zauzimaju nekoliko prostranih polica), prilagodljivost veličine i vrste fonta doprinosi čitljivosti, a određeni programi tekst mogu pretvoriti u izgovorenu reč.
Opsenarstvo Interneta ipak ne pokriva jedan bitan faktor za bibliofile - izbor. Među besplatnim knjigama, koje su za mnoge zbog nerasprostranjenosti e-trgovine jedine dostupne u beskraju literature, jedan zaista mali broj relevantnih knjiga može biti pronađen. Projekat "Milion knjiga", pod pokroviteljstvom Kine i Indije, najvećim delom nudi iste tekstove koje su već digitalizovali Google ili Project Gutenberg, pri tom brzina odaziva sajta varira, a često će se dogoditi, kada prevaziđete teško otvaranje ove stranice - da Ulib.org jednostavno obori web pretraživač. U slučaju da vam sajt besprekorno radi suočićete se s poražavajućom činjenicom da na njemu nećete naći nijednu knjigu nekog nobelovca za poslednjih 50 godina.
Oni koji ne poseduju e-book čitač, nasumično izabrane knjige moraju čitati na ekranu kompjutera, što pored ugodnosti koje donosi u čitljivosti, zahteva neprirodan položaj tela, a zbog zračenja monitora može izazvati crvenilo u očima i glavobolju. Da biste čitali određene formate knjiga često će vam biti traženi softveri koji nisu besplatni, a za razliku od fizičke knjige - kupljenu elektronsku knjigu nećete moći da pozajmite drugome usled neumoljivosti novog režima DRM-a.
Mnoge organizacije se bore protiv ove tiranije nad slobodnim obrazovanjem. Jedna od takvih je i Piratska partija - koja je u Švedskoj počela kao politička partija, zalažući se za preispitivanje zakona o intelektualnoj svojini. Izuzev što daju logističku podršku biserima poput BITTORENTA i sajta Pirates Bay, ova organizacija se udružuje sa sličnomislećim organizacijama širom sveta, te prelom po pitanju nove Aleksandrije na Internetu može u budućnosti doći iz tog pravca.

Ostale vestiArhiva