Slobodno vreme
Zdravlje
Vreme i seks krivci za glavobolju
30.01.2008. 12:00
Izvor: Blic
Vreme i seks krivci za glavobolju
Umor i stres su najtipičnija, najčešća objašnjenja za glavobolju. Lekari skreću pažnju na to da postoji nekoliko uzroka glavobolje za koje i ne pretpostavljamo da mogu da nam smetaju.
Parfem
Oštar vid je svakako poželjan, ali dobar njuh ponekad može da bude velika smetnja. Lekari objašnjavaju da takvim osobama oštri, jaki mirisi (parfema, kozmetičkih proizvoda, pa čak i praška za veš) mogu da izazovu jaku glavobolju, vrtoglavicu i mučninu. Napadi migrene mogu da budu česti ali kratkotrajni ili da traju 24 sata bez prekida.
Zašto? Jaki mirisi aktiviraju nervne ćelije nosa, a to dovodi do velike razdraženosti nervnog sistema. Po tvrđenju stručnjaka za glavobolju sa Medicinskog instituta Sinsinatija Vinsenta Martina, najgore deluju upravo prijatni mirisi.
Šta da radite? Izbacite iz kuće sredstva za čišćenje koja imaju jak miris, osveživače vazduha, mirišljave sapune i šampone. To će prijati ne samo vašoj glavi, nego i vašoj koži. Ako niste u mogućnosti da sasvim izbegnete jake parfeme (na primer, ne možete da ubedite koleginicu da vam ne prija), uzimajte aspirin ili ibuprofen: ti preparati otklanjaju bol, ali i razdražljivost koja je njime izazvana.

Seks
Glavobolja može da se javi u svakom trenutku polnog čina i da traje od nekoliko minuta do jednog sata.
Zašto? Dok vodimo ljubav, raste nam krvni pritisak, ubrzava se puls, naprežu se mišići lica i vrata. Taj proces može da se uporedi sa svakom drugom intenzivnom fizičkom aktivnošću. Upravo taj preveliki napor izaziva bol.
Šta da radite? Da biste izbegli glavobolju, dovoljan je jedan aspirin ili ibuprofen. Ali morate imati na umu da stalne glavobolje za vreme seksa mogu biti znak ozbiljne bolesti - aneurizme, na primer - koju nije uvek lako otrkiti. Ako vas pak glava boli za vreme sporta, ne plašite se. Napravite kraću pauzu ili pređite na lakše vežbe.

Vreme
Promena atmosferskog pritiska i temperature vazduha, povećanje vlažnostu, oluja i nedostatak sunčeve svetlosti - sve to utiče na raspoloženje. Neki ljudi su posebno osetljivi na promenu vremena: to su takozvane meteoropate.
Zašto? Nagle promene meteoroloških uslova remete hemijski i električni ritam u mozgu i razdražuju nervni sistem. Dr Martin kaže da je 50 odsto glavobolja nastaje upravo zbog toga.
Šta da radite? Pratite prognozu vremena. Dan-dva pre očekivane promene uzimajte po 400 mg ibuprofena dnevno, savetuje dr Martin. A kad dođe taj dan, ujutru stavite hladne obloge na oči.

Minđuše
Minđuše s klipsom, tesni obodi kačketa, pa čak i prejako stegnuta gumica u kosi takođe mogu da izazovu glavobolju.
Zašto? Grupa mišića oko lobanje nema nervne završetke, pa se na tim mestima ne oseća bol, ali zato vezivno tkivo koje se tu nalazi i te kako može da zaboli. Ako gumicom prejako stegnete rep, to tkivo može da se deformiše, pa otuda i glavobolja. Isto važi i za tesan kačket.
Naučnici takođe pretpostavljaju da je koža glave osetljiva i da njeno nadraživanje može da izazove migrenu. Neki lekari pak tvrde da je upravo obrnuto: migrena izaziva preteranu osetljivost kože ušiju naročito na mestu gde su probušene.
Šta da radite? Rešenje je jednostavno - otarasite se svega što može da izazove bol: skinite minđuše koje vas stiskaju, tesnu kapu ili kačket. Labavo vezujte rep. Teške minđuše nosite samo u specijalnim prilikama kad ne morate da ih nosite ceo dan.

Glad
Lekari odavno upozoravaju da gladovanje ne donosi ništa dobro. Ako pregladnite, nemojte se čuditi ako vas zaboli glava.
Zašto? Ako niste dugo jeli, opada vam nivo šećera u krvi. A to može da nadraži nervne završetke i izazove glavobolju. Međutim, ovaj mehanizam nastanka bola nije dovoljno proučen.
Šta da radite? Najedite se! Ali dobro vodite računa šta ćete pojesti. Nikako ne treba jesti čokoladu da biste nadoknadili šećer. Lekari tvrde da slatko ne treba jesti na prazan stomak, jer će posle naglog skoka šečera uslediti isto tako nagli pad, pa će vas glava zaboleti još jače. Preporučuju se namirnice bogate belančevinama (riba), magnezijumom (spanać) i riboflavinima (mlečni proizvodi, belo meso, zeleno povrće).