Malokrvnost je 1843. godine francuski lekar Gabriel Andral označio latinskim nazivom anemija. Ova bolest može da bude izazvana gubitkom krvi, smanjenom proizvodnjom ili pojačanom razgradnjom crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), nedovoljnom količinom hemoglobina, ili smanjenim unosom gvožđa, vitamina B12 i folne kiseline.
Na anemiju treba da posumnjamo kada primetimo da se brzo zamaramo, imamo pojačan osećaj hladnoće u rukama i stopalima, slabiju koncentraciju, dođe do opadanje kose, poremećaja sna, smanjenog apetita, nokti počnu da se lome. Teža malokrvnost može da bude udružena s pojavom vrtoglavice, glavobolje, zujanja u ušima, svetlacima pred očima, depresivnim raspoloženjem. Kod odraslih, anemiju mogu da izazovu i pojedini lekovi koji sprečavaju stvaranje želudačne kiseline, laksativi, skrivena krvarenja u želucu i crevima. Ova bolest može da stvori uslove za pojavu niza drugih i izazove srčane tegobe, budući da srce ubrzanim radom nastoji da poveća dopremanje kiseonika u tkiva.

Lečenje prema uzroku
Dijagnoza anemije postavlja se laboratorijskim pregledom krvi da bi se utvrdila koncentracija hemoglobina, kao i broj, izgled, oblik i veličina eritrocita, a po potrebi preduzimaju se i druge laboratorijske pretrage. Anemija se, zavisno od vrste, leči preparatima gvožđa ali i drugim lekovima. Tako, na primer, pernicioznu anemiju neće popraviti uzimanje gvožđa, već vitamina B12. Međutim, ukoliko je reč o sideropenijskoj anemiji, vitamin B12 je ne leči već preparati gvožđa. Kada je uzrok anemije neka hronična bolest, ne pomažu ni uzimanje gvožđa i vitamina, već saniranje stanja koje je izazvalo.
Stručnjaci kažu da anemija najčešće nastaje zbog nedostatka gvožđa, kao posledica nedovoljnog unosa namirnica ili povećanih potreba organizma za njim u određenim životnim periodima. Kod starijih osoba, najčešći uzrok ove bolesti je neprimetno krvarenje iz organa za varenje. Česta je i kod vegetarijanaca kada nepravilno kombinuju namirnice.
Kada se postavi dijagnoza neophodno je uz lekove i korigovati ishranu po preporuci lekara. Lečenje traje od tri do šest meseci, budući da se delovanje terapije ne može pojačati uzimanjem veće doze. Resorpcija gvožđa počinje u želucu, a nastavlja u dvanaestopalačnom crevu i najbolja je ako se lek uzme pre jela.
Stručnjaci ukazuju i na značaj nedostatka vitamina B12 i povećanu učestalost različitih oblika perniciozne anemije. Pomenutog vitamina najviše ima u svinjskoj jetri i sardinama, nešto manje u mesu, najmanje u mlečnim proizvodima, a nimalo u namirnicama biljnog porekla. Perniciozna anemija kod odraslih može da nastane zbog gastritisa i čira na želucu i nedostatka proteina koji se stvara u njegovoj sluzokoži. Bez te belančevine nije moguća apsorpcija vitamina B12 čak i kad ga u hrani ima dovoljno i u tom slučaju mora da se uzima doživotno injekcijama.
Osim toga, bez vitamina B12 nije moguća nijedna funkcija folne kiseline (lat. folium list), a za njenu delotvornost neophodno je i prisustvo askorbinske kiseline (vitamin Ce). U sadejstvu s njima, folna kiselina učestvuje u razvoju eritrocita. Folata najviše ima u pivskom kvascu, jetri, bubrezima i svežem zelenom povrću, koštunjavom voću.

Malokrvnost i uspeh
Po rečima prof. dr Dragane Janić, hematologa iz Univerzitetske dečije klinike, analiza krvne slike treba da se uradi svakom detetu već u prvoj godini života, budući da je sprečavanje i blagovremeno lečenje anemije izuzetno važno za pravilan fizički i mentalni razvoj. Mnoge studije su pokazale da anemija izazvana nedostatkom gvožđa povećava sklonost ka infekcijama, smanjuje pažnju i sposobnost učenja, a time i uspeh u školi, a može da izazove i poremećaj ponašanja. U našoj zemlji, prema istraživanju Unicefa iz 2000. godine, anemično je gotovo svako treće dete uzrasta od šest meseci do pet godina.
Svaki nedostatak gvožđa u trudnoći utiče na njegovu količinu kod novorođenčeta i odojčeta. Gvožđa ima malo u majčinom mleku, ali se iz njega izvanredno iskorišćava, za razliku od kravljeg mleka iz kojeg se gotovo ne resorbuje. Osim toga, proteini iz nedovoljno termički obrađenog punomasnog kravljeg mleka mogu da izazovu mala oštećenja na crevnoj sluzokoži odojčeta, a posledica je gubitak gvožđa. Stoga odojčadi do šest meseci koja nisu na prirodnoj ishrani treba davati adaptirano mleko za bebe ili mleko u prahu. Dnevne količine mleka posle šestog meseca života treba ograničiti na jedan litar, a deci starijoj od godinu dana na pola litra.
Gvožđe se najbolje resorbuje iz mesa. Male su razlike u njegovoj količini između belog mesa, ribe, različitih vrsta crvenog mesa i iznutrica (jetre). Osim toga, gvožđe iz mesa pomaže resorpciju gvožđa i iz drugih namirnica. Valja znati i da se bolje resorbuje iz jaja nego iz povrća. Iako ga u povrću ima dovoljno, apsorpcija gvožđa iz namirnica biljnog porekla je niska jer je ometaju oksalati, fosfati i polifenoli, a u žitaricama fitati koji sa gvožđem stvaraju nerastvorljive komplekse. Začin origano sprečava apsorpciju gvožđa, a kalcijum, karbonati i fosfati iz mleka, pavlake i jogurta je ometaju.
Jela koja se kod nas serviraju za ručak s mesom i kuvanim povrćem i salatom su idealne kombinacije za resorpciju gvožđa, kaže prof. dr Janić. Uz takav obrok ne treba davati detetu mleko ili jogurt. Ukoliko je standard porodice nizak, umesto mesa, treba mu za ručak dati jaje s kuvanim povrćem i salatom od svežeg povrća, da bi se vitaminom Ce pojačala apsorpcija gvožđa.
Zašto je anemija izazvana nedostatkom gvožđa toliko rasprostranjena, iako i kod nas ima dosta preparata za njenu korekciju? Između četvrtog i šestog meseca se potroše rezerve gvožđa odojčeta, objašnjava naša sagovornica. Od tada koncentracija hemoglobina zavisi od njegovog unosa hranom. Osim toga, potrebe za gvožđem u prvoj godini života su velike i ne mogu se zadovoljiti samo količinama koje se nalaze u namirnicama i zato ga, preventivno, treba dodavati u obliku preparata. Adolescencija je takođe kritičan period kada se preporučuje kontrola krvne slike i uzimanje preparata gvožđa. U ovom periodu anemija može da nastane zbog povećanog utroška gvožđa za izgradnju mišića u oba pola i menstrualnih krvarenja kod ženske dece.

Gvožđe se uzima pre jela
Međutim, najveći broj preparata gvožđa se teško podnosi i zbog tih smetnji roditelji prestaju da ga daju deci. Drugo, da bi se popunile rezerve, terapija mora da traje dugo. Međutim, veliki broj roditelja, čim nastupi poboljšanje, obično prestanu sa davanjem. Ima i onih koji smatraju da poremećaj može da se popravi samo unošenjem određenih vrsta namirni, što je nedovoljno.
– Preparat gvožđa se uzima ujutro, pola sata pre obroka, s vodom ili voćnim sokom (nikako s mlekom ili čajem!). Ako se loše podnosi (muka, nadimanje, dijareja) može da se uzima u toku obroka i to onog koji ne sadrži mleko. Treba pokušati i s davanjem gvožđa pre spavanja, jer je tada reakcija organa za varenje smanjena. Uprkos tome, nepodnošenje ferosulfata koji se najčešće koristi, ispoljava 30 odsto dece i zato se mora zameniti drugim. Davanje gvožđa treba prekinuti kada dete ima neku infekciju, a po njenom prestanku ga nastaviti.
Lečenje traje bar dva meseca posle normalizacije vrednosti hemoglobina do koje obično dolazi posle tri do pet meseci. Ukoliko se ranije prekine, neće doći do popune depoa gvožđa, pa će se anemija opet pojaviti.
Nije suvišno i više puta ponoviti da se malokrvnost ne može popraviti samo ishranom. Namirnice koje se u našoj sredini smatraju bogatim gvožđem (kopriva, koren kupine, cvekla, spanać, džigerica, konjsko meso), a naročito pokušaj da se dete privoli da tu hranu jede u velikim količinama, neće doprineti bržem izlečenju. Roditelji će svakako biti zadovoljni kada vide da se detetu u toku uzimanja preparata gvožđa poboljšava apetit, što je prilika da se pogrešan način ishrane deteta ispravi, navodi prof. dr Dragana Janić.

Ostale vestiArhiva