Savremene vizuelne metode, poput skenera koji pokazuju sliku u tri dimenzije (takozvani multislajsni) ili magnetne rezonance, veoma su popularne u našoj sredini, budući da mogu odmah da otklone sumnju u postojanje teških organskih oboljenja. Pa ipak, u neurologiji ima mnogo poremećaja i bolesti koje se ne ispoljavaju vidljivim promenama i čije otkrivanje zahteva strpljenje bolesnika i dobro obrazovanog neurologa, navodi prof. dr Dušan Vranješević u svojoj knjizi „Diferencijalna dijagnostika u neurologiji“. Naš ugledni neurolog naglašava da ni laboratorijske analize ni genetska istraživanja nisu uvek od pomoći u postavljanju neurološke dijagnoze bez dobro obavljenog kliničkog pregleda koji se često zanemaruje. To je i razlog što je u ovoj knjizi detaljno opisao simptome bolesti koji se ne otkrivaju nijednom od pomenutih metoda, kada je znanje i iskustvo lekara presudno važno za postavljanje tačne dijagnoze i tok lečenja.
Mnogi simptomi i znaci nisu uvek neurološkog porekla, iako se tako ispoljavaju, već su izazvani bolestima drugih organskih sistema, naglašava značaj kliničkog pregleda dr Vranješević. Osim toga, kaže, oni ne moraju uopšte da budu prouzrokovani organskim bolestima, budući da se i psihosomatska stanja mogu pokazati organskim znacima i simptomima.

Bol nije merilo
Strah i nestrpljenje da se što pre dođe do dijagnoze navodi bolesnike da se samoinicijativno podvrgavaju različitim, čak i vrlo skupim pregledima koji se na kraju ispitivanja pokažu kao nepotrebni, objasnio je za čitaoce „Magazina“ dr Vranješević. Glavobolja je, recimo, važan znak za neurologa, ali može biti posledica oboljenja nosa, sinusa, uva, problema s vidom, ili je izazvana preteranim pušenjem, boravkom u zadimljenim prostorijama, ili prekomernim uzimanjem alkohola, začina, prevrelih sireva i suhomesnatih proizvoda koji su konzervirani nitritima i nitratima.
Simptomi ovih glavobolja mogu biti jako izraženi i podsećati na one izazvane tumorima i zapaljenjem mozga. Neurolog, na osnovu poznavanja specifičnosti simptoma koje odlikuju svaku od navedenih glavobolja, pronalazi njen uzrok. Merilo težine bolesti nije ni bol, budući da je kod migrene izraženiji nego kod tumora, pa ipak, na ove druge se češće pomišlja.
Za sve neurološke manifestacije najvažnije je detaljnim pregledom otkriti znake koji ukazuju na put kojim treba krenuti do konačne dijagnoze, ističe dr Vranješević, precizno navodeći u svojoj knjizi specifičnosti svake neurološke bolesti, kojih ima više od 700. Utvrđena je i povezanost diskretnih ili izraženih nepravilnosti na licu i telu sa skrivenim neurološkim poremećajima koje mogu odrediti smer daljeg istraživanja. Pregledom se, na primer, mogu otkriti slabosti nerava koji polaze iz mozga, a inervišu oči, uši, mišiće lica, jezika, poremećaji koordinacije pokreta, nevoljni pokreti, slabosti mišića.

Kad koža promeni boju
Pojedine akutne i hronične bolesti ne retko su praćene i neuromišćnim poremećajima. Česte su kod bubrežnih bolesnika, onih koji su na dijalizi i kod osoba s transplantiranim bubrezima. Ispoljavaju se glavoboljom, opadanjem mentalnih funkcija, poremećajima spavanja i zapaljenjem perifernih nerava. Sve te znake neuroloških bolesti nijedan od pomenutih aparata ne registruje, pa čak ni PET-skener koji beleži poremećaje funkcije organa.
U pomenutoj knjizi je i izuzetno zanimljivo objašnjena interakcija lekova koje izazivaju neurološke posledice. Učestalost je različita, zavisno od vrste leka i reagovanja organizma. Neželjena dejstva dva leka koji se uzimaju istoga dana moguće je pratiti, međutim, interakcije tri i više medikamenta često nisu prepoznate. Tako, na primer, moguće je da jedan lek blokira enzim za razgradnju drugog. Tada se njegova koncentracija povećava i potrebno je smanjiti dozu. Ako se prestane sa uzimanjem leka koji blokira enzime, njegova koncentracija se može povećati do toksičnosti pa je i tada neophodno prilagoditi dozu. Efekti ovakvog predoziranja ispoljavaju se različito, najčešće glavoboljom, slabošću mišića, nevoljnim pokretima, poremećajima vida i sluha i bolovima u mišićima i ligamentima koji se mogu pogrešno pripisati reumatskim ili degenerativnim bolestima.
Uzrok neurološke reakcije na lekove nije moguće otkriti skenerom i magnetnom rezonancom i zato je potrebno, savetuje dr Vranješević, da osobe koje posle uzimanja lekova primete podrhtavanje ruku, poremećaje vida i sluha, nesigurnost u hodu, imaju vrtoglavicu, obaveste svog lekara ili neurologa da bi se korigovala terapija. Dešava se da bolesnici, kada se pojave neželjena dejstva medikamenata, samoinicijativno prekidaju terapiju i time pogoršavaju bolest za čije lečenje se, inače, može naći i drugi lek.
Neželjena dejstva lekova mogu se pojačati kafom, uzimanjem tvrdih sireva, grejpfruta, ili dodacima jelu sa natrijum glutaminatom, fosfatima iz kola i drugih osvežavajućih napitaka, nitritima i nitratima iz suhomesnatih proizvoda. Ponekad se dijagnoza takvih neuroloških reakcija postavlja za dan – dva, ali je za pojedine, koje su izazvane metaboličkim bolestima, potrebno i do dva meseca, budući da se većina takvih analiza obavlja u inostranim laboratorijama. Pomoćna lekovita sredstva i čajeve takođe ne treba uzimati sa neurološkim lekovima, jer takve kombinacije mimo očekivanja mogu da blokiraju ili pojačaju njihovo dejstvo.
Naglašavajući važnost pregleda čitavog tela, dr Vranješević je ukazao da promene na koži proučavaju dermatolozi i neurolozi. Tamna prebojenost kože ili obojene mrlje, mladeži i obezbojene površine, mogu biti pokazatelj skrivenih i manifestnih neuroloških poremećaja. Otkriveno je nekoliko stotina takvih kožnih promena. Na osnovu njih neurolog ponekad može odmah da postavi dijagnozu i bez ikakvih drugih dijagnostičkih ispitivanja. Jedno od najčešćih takvih oboljenja je neurofibromatoza. Ova se bolest, osim kožnim promenama, ispoljava i dobroćudnim tumorima u centralnom nervnom sistemu. Takvi tumori se hirurški ne leče, osim kada prave smetnje. Za dijagnostiku je značajno što se genetskim ispitivanjem može odrediti tip kožnih promena i dati genetski savet za potomstvo.

Neurološke reakcije na lekove
Neurolog iz razgovora s bolesnikom treba da sazna da li njegov pacijent uzima lekove. Nepovoljna dejstva lekova postoje od kad se oni primenjuju, na njih je ukazao i Konfučijev učenik Mencije u IV. veku pre nove ere: „Lek koji ne može da izazove neželjena dejstava, sigurno i ne pomaže u lečenju“. Mnogi veoma efikasni lekovi mogu da imaju neželjene efekte na centralnom i perifernom nervnom sistemu i oni su zabeleženi u njihovom uputstvu za upotrebu. Najčešće su to antibiotici, steroidi, medikamenti za lečenje Parkinsonove bolesti, izonijazid, spazmolitici koji se daju za ublažavanje grčeva. Ovi i drugi lekovi mogu da izazovu slabljenje sluha, mišićnu slabost, oštećenje nerava, ukočenost, psihičke smetnje, pospanost, epileptične napade, čak i psihoze. Prestankom uzimanja lekova većina ovih neuroloških reakcija iščezava, ali ponekad nastaju i nervna oštećenja koja iziskuju odgovarajuću terapiju.

Ostale vestiArhiva