Poslednja istraživanja pokazuju da je moždani udar, u narodu poznatiji kao šlog, najčešći u proleće. Iako je do sada vladalo mišljenje da se šlog lakše dobija tokom hladnih zimskih i prolećnih meseci, nedavna istraživanja pokazuju da je najveća učestalost šloga u martu, aprilu i maju. Uzrok tome još nije sasvim jasan.
- Moždani udar je oboljenje krvnih sudova koji hrane mozak, odnosno stanje u kome dolazi do naglog prekida cirkulacije, što dovodi do krvarenja ili pojave ugruška u krvnom sudu koji onemogućava nesmetani protok krvi. Samim tim prekida se snabdevanje mozga krvlju i kiseonikom - objašnjava dr Vojin Ristić, neurolog Poliklinike Beograd. - A ovom riziku izložene su sve osobe, bez obzira na pol ili starost - dodaje on.

Faktori rizika
Uzrast - U populaciji starijoj od 55 godina, sa svakom dekadom više udvostručuje se rizik za šlog.
Porodično opterećenje - Povećanje rizika zapaža se već u slučaju da je neko od roditelja ili bliskih rođaka imao moždani udar.
Pol - Moždani udar je češći kod muškaraca nego kod žena identičnog uzrasta, ali više od polovine onih koji izgube život od moždanog udara jesu žene.
Prethodni šlog - ili tranzitorni ishemični atak (TIA). TIA ili najava moždanog udara povećava rizik od moždanog udara 10 puta.
Povišeni krvni pritisak - Najznačajniji je faktor rizika koji se može kontrolisati, pa se danas veruje da je globalni pad smrtnosti od šloga u svetu činjenica koja se može objasniti uspešnom borbom protiv povišenog krvnog pritiska.
Pušenje - Dokazano je da pušenje predstavlja značajan faktor rizika za kardiovaskularna oboljenja, a nebrojena su štetna dejstva nikotina i ugljen-monoksida na zidove krvnih sudova. Takođe, ne treba zaboraviti na izrazito povećanje rizika za moždani udar kod žena koje puše i koriste oralne kontraceptive.
Povišene masnoće u krvi - Ne treba zaboraviti da holesterol ne bira krvne sudove, već deluje sistemski i na taj način podjednako šteti i drugim arterijama čije zidove podjednako napada.
Gojaznost - Fizička neaktivnost koja za posledicu ima gojaznost povećava sama po sebi rizik za pojavu arterijske hipertenzije, povišenog holesterola, šećerne bolesti, kardiovaskularnih oboljenja i šloga. Danas se smatra da svega 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno - kratka šetnja, penjanje stepenicama umesto vožnje liftom... - pomaže u borbi sa sedentarnim načinom života koji diktira moderno društvo i smanjuje globalni rizik od pojave velikog broja neželjenih dejstava gojaznosti.

Diabetes mellitus
Sama šećerna bolest predstavlja nezavisan faktor rizika za šlog, ali, nažalost, dijabetes je vrlo često udružen sa prisustvom i drugih faktora rizika kao što su arterijska hipertenzija, povišene vrednosti masnoća u krvi i gojaznošću, što daleko više potencira postojeći rizik.

Arterosklerotska bolest
Prisustvo ateroma - praktično naslage - u zidu arterijskih krvnih sudova može dovesti vremenom do značajnih promena na arterijama vrata koje snabdevaju mozak krvlju, što može imati za posledicu moždani udar kada usled oštećenja zida dođe do formiranja ugruška, koji će blokirati adekvatnu cirkulaciju.

Apsolutna aritmija
Poremećaj srčanog ritma koji se naziva apsolutna aritmija predstavlja stanje u kome postoji povećani rizik za pojavu šloga zbog mogućnosti da se u srčanim pretkomorama - koje se kontrahuju neuobičajeno brzo i dezorganizovano - vremenom, ako se ne koristi odgovarajuća medikamentna terapija, formira ugrušak krvi koji može svojom veličinom da opstruira protok krvi u jednoj od arterija koje ishranjuju mozak.

Simptomi
Nagli gubitak osećaja u delu lica, pojava slabosti određenog dela tela ili njegove cele polovine, konfuznosti i nemogućnost davanja odgovora na jednostavna pitanja, kao i neadekvatno izgovaranje reči ili shvatanje njihovog značenja, iznenadni gubitak vida na jedno ili oba oka, problemi u održavanju ravnoteže, vrtoglavice ili naprasna pojava jake glavobolje predstavljaju simptome i znake na koje treba obratiti posebnu pažnju i u slučaju njihove pojave, obratiti se najbližem lekaru radi prvog pregleda i upućivanja u jedan od centara koji pruža kompletnu dijagnostiku i mogućnost lečenja.

Lečenje
Moždani udar je hitno medicinsko stanje i zahteva hitan prevoz i zbrinjavanje bolesnika u adekvatno opremljenoj zdravstvenoj ustanovi. Danas je moguće primeniti i specifičnu terapiju za ishemijski moždani udar: primenjuju se lekovi koji mogu otopiti ugrušak koji je blokirao krvni sud. Na taj način se omogućava ponovno uspostavljanje krvotoka i sprečava se odumiranje nervnih ćelija. Ova terapija može se primeniti tokom prva tri sata od nastanka ishemijskog moždanog udara nakon potrebne dijagnostike.

Poražavajuća statistika
Prema poslednjim statističkim podacima Svetske zdravstene organizacije, na svakih 40 sekundi jedna osoba doživi šlog, a u proseku na svaka tri-četiri minuta šlog odnese jedan ljudski život.

Opasna anemija
Drugi, manje „popularni“ faktori rizika predstavljaju anemija srpastih ćelija, loša ishrana bogata zasićenim mastima i solju (koje promovišu povišene vrednosti holesterola i krvnog pritiska), socioekonomski status (zapaženo je da je češći u porodicama sa niskim prihodima), alkoholizam, narkomanija (kokain, amfetamini i heroin su dokazano udruženi sa povećanim rizikom za šlog)...

Ostale vestiArhiva