Prošle godine, kada je grupa za primenjenu elektroniku Fakulteta tehničkih nauka promovisala detektor bežične komunikacije MD-100, prvi i jedini u zemlji, mnogim studentima pao je mrak na oči, jer je to značilo da polaganje ispita na bubicu ide u istoriju. Međutim, tehnologija napreduje u svemu, pa i u tome. To znači da će konstruktori tog uređaja konstantno morati da rade na osavremenjavanju uređaja koji će pratiti najnoviju tehnologiju.
Asistent na Katedri za elektroniku FTN-a mr Miloš Slankamenac kaže za GL da su oni već poboljšali taj detektor pomoću modela MD-150, tako što su u uređaj ubacili bateriju koja se puni kao mobilni telefon, ali da su njegove karakteristike ostale iste. Međutim, pored toga što koriste bubice s mobilnim telefonima, studenti pronalaze novije metode varanja, poput mikrokamera u olovci, za razliku od srednjoškolaca, koji pribegavaju pejdžerima.
Uređaj MD-150 namenjen je otkrivanju nedozvoljenih bežičnih komunikacija do 1.900 MHz, poput prepisivanja na pismenim i kontrolnim zadacima i prijemnim ispitima. Putem indukcije prenosi se zvuk, koji mali prijemnik hvata, jer se bubice u uhu ne mogu videti golim okom, a vade se pincetom.
– Čim se na tržištu pojavi telefon s preko dva MHz, moraćemo pronaći nove metode za njihovo otkrivanje, kao antivirus za nove viruse, priča asistent.
Prema njegovim rečima, na tržištu pala cena bubica, pa tako iznajmljivanje staje oko 20 evra, što je za svakog pristupačna cena, dok se uređaj može kupiti za 50 do 100 evra. Mogu se nabaviti na crno, preko malih oglasa, a nude se i neki kineski, slabe snage.
Inače, MD-150 registruje sve telefone koji su u klasičnom opsegu, kao i bežične telefone, a dosad ih je prodato oko 100, i to državnim i privatnim fakultetima.
Iaskustva na FTN-u pokazuju da studenti uglavnom izlaze s ispita kada primete detektor, ali ima i onih koji su uhvaćeni u varanju. Zbog toga im sleduje jednogodišnja "pauza" u polaganju ispita, a u njihovom dosijeu će, po završetku školovanja, pisati da su se koristili nedozvoljenim sredstvima pri polaganju ispita. Prvi put je uređaj korišćen prošle godine u aprilskom ispitnom roku, a otkriveno je na desetine pokušaja prevare pomoću mobilnih telefona, bežičnih kamera i bubica.
– Dok nadležno ministarstvo ne počne sistemski rešavati problem, studenti, profesori i mediji kao pojedinci neće moći mnogo da učine u tom pogledu. Na Univerzitetu u Novom Sadu, detektore i ometače mobilnih telefona prvi su počeli da upotrebljavaju Pravni i Ekonomski fakultet. Sada to koriste na većini fakulteta, a MD-150 imaju, pored FTN-a, Fakultet za sport i fizičko vaspitanje, Pravni i Prirodno-matematički fakultet, kao i nekoliko fakulteta u Beogradu, Nišu i Kragujevcu, navodi Slankamenac.
Takođe, kaže da su profesori uglavnom neobavešteni o uređajima za ometanje, jer se oni zasad upotrebljavaju na dobrovoljnoj bazi. Slankamenac smatra da se pitanje bubica mora rešavati sistemski, a da bi najbolje bilo kada bi pokrajinska vlast kao nadležna uvela nezavisno telo radi kontrolisanja primene uređaja za ometanje.
Studenti s kojima smo razgovarali podržavaju korišćenje detektora na fakultetima. Student Borko Teležar kaže da je uvođenje ove spravice na Fakultetu tehničkih nauka smanjilo varanje pomoću bubica, ali da studenti i dalje pronalaze moguće načine. Prema njegovim rečima, s pojavom detektora samo se povećao broj onih koji se služe puškicama na ispitima.
Vuk, koji je završio Akademiju umetnosti, takođe podržava uvođenje detektora, kojih nije bilo na njegovom fakultetu, jer, kako kaže, tamo studenti nemaju potrebu da pribegavaju takvim načinima polaganja ispita.
Studentkinja četvrte godine PMF-a Milena kaže da se na njenom fakultetu profesori koriste detektorima na određenim ispitima i u određenom amfiteatru. Takođe, jedna je od onih koji podržavaju njihovo korišćenje.
Kako smo čuli od studenata, u jednoj prodavnici u Novom Sadu u vreme ispitnog roka proda se oko 1.700 baterija potrebnih za bežične bubice. Traju 12 sati, a koriste se i za slušne aparate.

Ostale vestiArhiva